ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Krstju Belev - Planino, Pirin planino
Poves
S bugarskog preveo Zoza Adzija

Prosvjeta, Zagreb, 1948.
Meki povez, 118 strana.
RETKO IZDANJE!

Крастјо Димитров Белев (до 1945. године: Крастјо Димитров Бѣлев) је бугарски писац, функционер Бугарске комунистичке партије.[1] Совјетски шпијун.[2][3]
Биографија

Рођен је 5. марта 1908. године у селу Горно Броди у Сирској области, која је тада била у Османском царству. Његов отац, Димитар Белев, био је активиста ВМОРО-а[4], током Балканског рата добровољац у Македонско-јадранским добровољцима, задужен за исхрану 6. Охридског батаљона, одликован Орденом „За храброст“, IV степена.[5]. Након Међусавезничког рата 1913. године, његово родно село је пало у Грчку, а родитељи су му побегли у Бугарску. Белев је студирао у Хаскову и Пловиду. Почео је да пише 1923. године.

Радио је као дуван, обућар и зидар у Пловиду. Био је под утицајем комунистичких идеја и осуђен је на смрт због илегалне активности 1926. године, али му је казна преиначена на 15 година затвора јер је био малолетан. Пуштен је из затвора 1932. године.[3]

Крастју Белев је био „плаћени друг“ - подржавали су га Бугарска комунистичка партија и совјетска обавештајна служба.[3] Године 1932, заједно са Георгијем Димитровим, учествовао је на Првом светском антиратном конгресу у Амстердаму, а исте године присуствовао је Међународном конгресу студената.[1] Совјетска обавештајна служба му је доделила задатке у Бечу и Паризу (1933–1934). Вратио се у Бугарску са новим задацима, након једног од њих је ухапшен у Румунији због партијске активности и вратио се у Бугарску, где је поново био затворен по претходној казни (1934–1936).[2] Након пуштања на слободу, био је тајни сарадник совјетских војних аташеа и резидента. Успоставио је илегалне канале са Аустријом, Турском и Румунијом,[3] 1937-1938. боравио је у Шпанији, учествовао на конгресу Међународног удружења писаца против фашизма у Мадриду и боравио у СССР-у.[2]

Крајем 1939. године, у име совјетског војног аташеа у Бугарској И. Ф. Дергачева, организовао је и водио обавештајну групу „Август“ (1939-1941).[2] Био је у контакту са совјетским шпијунима Владимиром Заимовим у Софији и Антоном Прудкином у Варни. Организовао је обавештајне и саботажне групе. Био је интерниран као комуниста у логор Гонда Вода од фебруара 1941. до фебруара 1942. У септембру 1942. ухапшен је због обавештајне делатности и осуђен је за шпијунажу у корист стране државе (фебруар 1943).[2]

После Деветосептембарског пуча (1944), био је главни инспектор у Министарству информисања и уметности и ратни дописник; Био је и писац.[2] Био је аутор бројних кратких прича, чланака, путописа, романа (као што су „Планина, Пирин планина“ и други са македонистичким фокусом), као и филмских сценарија. Умро је 25. јануара 1978. године.[6]
Дела

Сценарио:

Данка (1952)

Кратке приче:

„Двобој“ (1931)
„Промена застава“ (1933)
„На мердевинама“ (1937)
„Под заставом победе“ (1945)
„Руке од слоноваче“ (1968)

Извештаји:

„Песма Наламљана“ (1933)
„Берлин. Извештаји из светског града“ (1933)
„У земљи црнокошуљаша“ (1936)
„Песма слободе“ (1945)
„Машине и људи“
„Под небом Париза“

Путописи:

„Запад“
„Исток“
„Земља која нас храни“

Романи:

„Море је тихо“ (1967)
„Планина, Пирин“
„Ноћ над вешалима“
„Домороци“ Земља`

Романи:

„Пробој“ (1937, 3. ревидирано издање 1952)
„Мир“ (1939)
„Девојке из фабрике“ (1952)
„Пробуђене планине“ (1955)
„Под небом Париза“