ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Mato Lovrak - Deca Velikog Sela
Ilustracije Marijan Detoni
Graficka oprema Pavle Bihalji

Nolit, Beograd, 1933.
Tvrdi povez, 152 strane, pecat bivseg vlasnika, na naslovnom listu zalepljena postanska marka.
Prvo izdanje decjeg klasika, koji je posle rata preimenovan u `Vlak u snijegu`.
IZUZETNO RETKO!

Мато Ловрак (Велики Грђевац, 8. март 1899 — Загреб, 13. март 1974) био је југословенски и хрватски дечји писац и учитељ.[1]
Биографија и каријера

Рођен је у Великом Грђевцу, селу код Бјеловара, у шесточланој породици кројачког радника Мате и мајке Ане. Четворогодишњу пучку школу завршио је у родном селу, а након четири разреда ниже реалне гимназије у Бјеловару уписао се у Учитељску школу у Загребу коју је завршио 1919. године.[2]

Након завршетка школе службовао је као учитељ у Кутини, Клокочевцу, Великом Грђевцу и Великим Зденцима, а од 1934. године до пензије 1954. године у Загребу. Писао је и приповетке, али је популарност стекао романима тематски везаним за детињство. Градио је занимљиву фабулу с елементима пустоловине, али и с дидактичким нагласцима.[3] Изузетно плодан, аутор је тридесетак књига, Ловрак је неколико деценија забављао и одгајао младе читатеље изразом који сведочи о времену, а одликује се маштовитошћу и хумором. Дела су му преведена на многе језике.[3] Писао је и стручне чланке у педагошким часописима.[3]

Ловрак је написао неколико десетина приповетки и романа за децу, као и три романа за одрасле који немају веће значење. Први је у хрватској дечјој књижевности увео сеоску децу као главне протагонисте, а у романима и приповеткама дао предност акцији. Градска деца у његовим делима се појављују ретко и њихови су портрети беживотни и формални.[3]

Ловрак није тежио створити идеалан тип безбрижног детета. У приповеткама и романима дао је слику деце свог доба. Нарочито је живо његово занимање за скупине сеоске деце и њихове игре..[3]

Ловракови романи су кратки, сажета израза, исприповедани једноставно, али некад врло успјешно пониру у психологију детињства. Неретко се у његовим делима огледа и време у којем су настала са благом критиком свита одраслих. Замерити се може пренаглашена педагошка тенденција, социјално ангажовање и инсистирање на срећним завршетцима..[3]

Преминуо је 13. марта 1974. године у Загребу, а сахрањен је у родном Великом Грђевцу.[4]
Дела
Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Страшан сан (1924.), прва прича, објављена у Смиљу
Из школе лепшега: цртице из школе: намењено учитељима, учитељским приправницима и љубитељима деце (1924.)
Слатки поток и друге приче за децу (1930.)
Влак у снијегу (првотни наслов Деца великог села, 1933.)
Дружба Пере Квржице (1933.)
Дивљи дечак (1934.)
Непријатељ број 1 (1938.)
Његова маленкост Францек други, храбри (1938.)
Дока Бедаковић или сто тисућа на цести (1938.)
Мицек, Муцек и Дедек (1939.)
Анка Бразилијанка (1939.)
Сретна земља (1940.)
Пријатељи (1941.)
О увјежбавању дечјих приредаба (1950.)
Дијамант у трбуху (1951.)
Наши дечаци и друге приче (1954.)
Дечак Конзул (1954.)
Прозор до врта (1955.)
Три дана живота (1957.)
Деветорица Храбрих (1958.)
Дрвени зид (1958.)
Снађи се ђеде (1958.)
Искрица (1959.)
Добра олуја и друге приче (1959.)
Зелени оток (1961.)
Путовање од 35 корака (1963.)
Сламнати кровови (1963.)[5]
Катићев дом (1964.)
У мраку (1964.)
Андрија Југ и свијет данас (1967.)
Гимназијалац (1969.)
Препарандист (1972.)
Узвишено звање (2011.)[6]

Наслеђе

Мато Ловрак и његова дела сматрају се класиком хрватске дечје књижевности. Време његовог деловања до педесетих година описује се се као „Ловраково доба”, у којем је роман постао главна врста хрватске дечје књижевности и био популаран међу читаоцима.[7]

По његовим романима снимљени су успешни играни филмови Дружба Пере Квржице, Влак у снијегу и Анка.

Ловраку у част у Великом Грђевцу одржавају се Ловракови дани културе у склопу којих се додељује и Награда „Мато Ловрак”. Тамо је, изграђен и Културни центар ”Мато Ловрак” у склопу којег се налази књижевникова спомен-соба, „Млин Дружбе Пере Квржице” и железнички колосек на којем је постављена парна локомотива с три вагона, као показатељ Ловраковог дела Влак у снијегу.

Такође, у Хрватском школском музеју у Загребу чува се оставштина и радна соба Мате Ловрака, коју је музеју даровала његова кћерка Ђурђица Ловрак Вујасиновић.[8]

Сабрана дела Мате Ловрака издата су 1964. године, а изабрана дела 1971. године у низу „Пет стољећа хрватске књижевности”.[9] Године 2000. издат је зборник Мато Ловрак у хрватској школи: књижевнотеоријски и дидактичко-методички обзори с радовима о Ловраку насталима на стручним скуповима од 1989. до 1999. године.[10] Године 2012. издата је монографија ауторке Мире Колар-Димитријевић под називом „Трагови времена у делима Мате Ловрака”.[11]