ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Kao na fotografijama, nekoliko tabaka odvaja se od poveza, potrebno prekoričiti, kompletno, bez podvlačenja i pisanja.

Autor - osoba Чернышевский, Николай Гаврилович, 1828-1889 = Černyševskiî, Nikolaî Gavrilovič, 1828-1889
Naslov Šta da se radi? : roman iz života novih ljudi / od N. G. Černiševskog ; preveo M.[Miloje] Radičević
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina [b. g.]
Izdavanje i proizvodnja Beograd : B. J. Dimitrijević, [b. g.] ([Beograd] : `Zmaj Jova`)
Fizički opis XVIII, 674 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Radičević, Miloje (prevodilac) (autor dodatnog teksta)
(Pl.)
Napomene `Napisan 1862. - 1863. g. u zatvoru`--> nasl. str.
Predgovor / Prevodilac: str. V-XVIII.

Roman Šta da se radi? (1863) Nikolaja Gavriloviča Černiševskog jedno je od najuticajnijih dela ruske književnosti XIX veka i manifest utopijskog socijalizma. Napisan u zatvoru, roman ima formu ispovesti i filozofske rasprave, u kojoj se autor služi snovima, vizijama i dijalozima da bi prikazao ideale racionalnog, kolektivnog i moralno savršenog društva. Glavni lik, Rakhmetov, postao je simbol revolucionarnog asketizma i prototip „novog čoveka” – posvećenog zajedničkom dobru, racionalnosti i samoodricanju. Centralna junakinja, Vera Pavlovna, simbolizuje emancipaciju žene kroz rad i samostalnost, a njeni „snovi” predstavljaju utopijske slike budućnosti oslobođene tlačenja i nepravde. Roman se suprotstavlja sentimentalnim i romantičnim obrascima, zamenjujući ih racionalnim i moralnim idealima. Njegova didaktičnost, dijaloška forma i filozofska tendencioznost često su kritikovani, ali su upravo oni činili da delo postane svojevrsni revolucionarni vodič za generacije ruskih intelektualaca. Tolstoj i Dostojevski su mu prigovarali ideološku rigidnost, dok su ga Lenjin i drugi marksisti smatrali duhovnim prethodnikom. Ideje o radnim zadrugama, rodnoj ravnopravnosti i preobražaju društva putem svesti i obrazovanja čine jezgro romana. Njegov uticaj protegao se i van Rusije, postajući paradigmatičan primer književnosti angažovane u revolucionarnom projektu. U literarnoj formi Černiševski je spojio roman ideja, alegoriju i politički pamflet, stvarajući delo koje je više filozofska platforma nego fikcija, ali koje je duboko obeležilo rusku modernu misao i književnost.

Nikolaj Gavrilovič Černiševski (1828–1889) bio je ruski filozof, književni kritičar, publicista i revolucionar. Rođen u Saratovu, studirao je na Petrogradskom univerzitetu gde se formirao kao pobornik racionalizma i materijalizma pod uticajem Helvecijusa, Fojerbaha i Hegela. Kao urednik časopisa Sovremennik, postao je centralna figura ruskog radikalnog intelektualnog života šezdesetih godina XIX veka. Zbog političkog delovanja i propagande socijalističkih ideja uhapšen je 1862. i zatvoren u Petropavlovskoj tvrđavi, gde je napisao Šta da se radi?. Nakon presude, poslat je na višegodišnje progonstvo u Sibir. Njegov filozofski i književni rad izvršio je snažan uticaj na ruski revolucionarni pokret, naročito na narodnjake i Lenjina. Umro je u rodnom Saratovu, gotovo zaboravljen, ali njegovo ime i ideje ostale su simbol revolucionarne etike i intelektualnog otpora.

Ključne reči: ruski realizam, utopijski socijalizam, Vera Pavlovna, Rahmetov, racionalizam, emancipacija žene, narodnjaštvo, filozofski roman, ideologija, revolucija, Petropavlovska tvrđava, moralni ideal, radna zadruga, pozitivizam, angažovana književnost.

MG P47 (L)