ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Ruski
Autor: Strani

Евге́ний Васи́льевич Ани́чков -Западные литературы и славянство

solidno očuvana, dva toma zajedno ukoričena, bibliotečki rashod, manji format

izdanje Prag - 1926


kutija16

Jevgenij Vasiljevič Aničkov (rus. Evgéniй Vasílьevič Aníčkov; 14. januar 1866 — 22. oktobar 1937) je bio ruski književni kritičar i istoričar koji se specijalizovao za slovenski folklor i mitologiju, kao i za njihov odnos i upotrebu u ruskoj književnosti.[1]

Biografija
Rođen je 14. januara 1866. u Boroviči.[1] Za knjigu Vesennяя obrяdovaя pesnя na Zapade i u slavяn iz 1905. godine je nagrađen Lomonosovljevom Zlatnom medaljom 1907.[2] Brojni Aničkovi kritički eseji o Maksimu Gorkom, Leonidu Andrejevom, Valeriju Brjusovu, Konstantinu Balmontu i Fjodoru Sologubu, između ostalih, su izašli u dve zbirke Literaturnыe obrazы i mneniя 1904. i Predteči i sovremenniki na Zapade i u nas 1910. Takođe je uredio celokupna dela Nikolaja Dobroljubova u devet tomova 1911—1913. i autor je brojnih članaka za Brukhausov i Efronov enciklopedijski rečnik. Predavao je na Bestuževskim ženskim kursevima, kao i na Sanktpeterburškom državnom univerzitetu gde je 1902—1917. bio šef katedre za zapadnu književnost. Njegov najpoznatiji roman Яzыčestvo i Drevnяя Rusь je izašao 1914. Redovno je posećivao Veliku Britaniju gde je na Univerzitetu u Oksfordu čitao predavanja o slovenskom folkloru i ruskoj mitologiji, kao i Francusku. U Parizu je sa Maksimom Kovalevskim suosnivač Ruske visoke škole društvenih nauka. Ruska revolucija ga je zatekla u Francuskoj gde je ostao neko vreme pre nego što se 1918. preselio u Kraljevinu Jugoslaviju gde je predavao na Univerzitetu u Beogradu i Skoplju. Njegova knjiga Novaя russkaя poэziя, pregled knjige o ruskom simbolizmu, akmeizmu i futurizmu, je izašla u Berlinu 1923. godine. Hristianstvo i Drevnяя Rusь je objavio u Pragu 1924. godine.[3][4] Bio je oženjen Anom Aničkovom. Preminuo je 22. oktobra 1937. u Beogradu gde je sahranjen na Novom groblju.[1]