ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Tematika: Religija i duhovnost
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Drugo izdanje na srpskom jeziku. Prvo je objavljeno 1911. godine.
Nedostaje rikna, mestimično podvlačeno, ne smeta čitanju.

Autor - osoba Thomas von Kempen, oko 1380-1471
Naslov O ugledanju na Hrista / Toma Kempijski ; prevela s latinskog Jelisaveta Marković
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1926
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Državna štamparija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 1926
Fizički opis VII, 312 str. ; 17 cm
Drugi autori - osoba Marković, Jelisaveta (prevodilac)
Velimirović, Nikolaj, 1881-1956 (autor dodatnog teksta)
(Karton)
Napomene Str. V-VII: Predgovor / Nikolaj episkop ohridski.

Toma Kempijski (hol. Thomas van Kempen, nem. Thomas von Kempen, često nepravilno fr. Thomas à Kempis , 1380 – 25. jul 1471) bio je nemačko-holandski monah i iguman manastira Svete Agnese u holandskom gradu Zvole.
Toma Kempijski 1392. godine odlazi iz Kempena u Deventer, da se upiše u Latinsku školu. Deset godina kasnije pridružuje se bratstvu manastira Svete Agnese (Zvole), na čijem je čelu bio njegov brat Johan. Godine 1413. postaje sveštenik. Do tada je već uveliko bio ispekao prepisivački zanat, a često je i pisao. Prepisao je Bibliju bar četiri puta.
Najpoznatiji je kao autor knjige O ugledanju na Hrista (1417), jednog od najizdavanijih teoloških spisa na svetu. Tomas Mor je smatrao da je ovo jedna od tri knjige koju bi svako trebalo da ima u kući. Toma Kempijski je kanonizovan, te ga katolička crkva slavi 30. avgusta.

O ugledanju na Hrista (lat. De Imitatione Christi) je srednjovekovna knjiga o životu posvećenom hrišćanskoj veri. Originalni rukopis nije bio potpisan, ali se autorom teksta smatra holandski teolog Toma Kempijski (Thomas à Kempis), iguman crkve Svete Agnese u Kempenu. Knjiga je prevedena na preko 50 jezika, i danas je jedna od najizdavanijih u istoriji. Samo do 1650. godine imala je više od 750 izdanja.
O ugledanju na Hrista je podeljena na četiri knjige; prve dve pružaju savete za bogougodan život i predloške za bogat unutrašnji život. Druge dve, zadržavajući teme iz prethodnih, napisane su u formi dijaloga između Isusa i učenika.
Uprkos svojoj popularnosti, ova filozofija bila je na meti velikih kritika Fridriha Ničea, Renea Žirara i drugih autora, koji su smatrali da u njoj nema hrišćanske topline. U pravoslavnom svetu knjiga O ugledanju na Hrista, smatra se hladnom i udaljenom od pravoslavlja, naročito zbog istaknutog motiva samožrtvovanja sebe, za udovoljenje Boga. Tomas Mor je smatrao da je ovo jedna od tri knjige koju bi svako trebalo da ima u kući.


Delo „O ugledanju na Hrista` prevela je sa latinskog jezika Jelisaveta Marković (Beograd, 6. april 1876 – Beograd, 7. april 1966), koja je pored latinskog, prevodila na srpski jezik i sa engleskog, francuskog, latinskog i norveškog jezika. Francuska vlada ju je odlikovala Akademskim palmama i dodelila joj titulu Officier d’Académie 1922. Odlikovana je ordenom Svetog Save IV reda 1926. Za svoj prevodilački rad dobila je Sedmojulsku nagradu 1956. godine. Ovo je drugo izdanje na srpskom jeziku. Prvo je objavljeno 1911. godine.

MG P45 (N)