ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Tematika: Religija i duhovnost
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Izuzetno retko u ponudi!

Autor: Elen G. Vajt
Izdavač: Zajednica Sedmog dana adventista „Reformacija“
Godina: 1938
Mesto: Pančevo
Prevod: Melanija Bobnar
Povez: meki
Broj stranica: 212
Stanje: dobro očuvano, bez pečata, pisanja podvlačenja

PREDGOVOR
Ni jedan opis neizmernoga Boga ne veže dubinu sadržaja, odnosno ljubavi, jasnije od apostola Jovana: „Bog jeste ljubav. Ova od svih najdivnija vrlina uvek se ponovo pojavljuje u čudnovatom planu spasenja. Radi ove nedokučive ljubavi ne beše mu nijedna žrtva prevelika, nijedan trud i iskušenje preteško ili ma kakav dar toliko skupocen, a da On ne bi palo čovečanstvo opet podigao. Onaj, koji nas radi, ne poštedi ni svog sopstvenog sina, želi nam s njime darovati i sve drugo. Jer osim predaje dragog Božjeg jagnjeta nije ni jedan dar za Božju decu tako skupocen, potre- ban i spasonosan kao dar svetoga Duha. Onaj, koji je već kod stvaranja sedio nad tamnim vodama, te kroz „reč“ stvorio svetlo, oblik i život, i u čoveka utisnuo obličje Božje nije od pada kroz greh svoje dejstvo ograničio, nego šta više On je isto još neizmerno povisio i proširio. On nije samo kažnjavao ljude radi njihovih greha (1 Mojs. 6,3) nego je i pomazivao vid svojim izabranicima i učinio ih „vidiocima` buduće slave. 1 Sam 9,9. On je unapred svedočio „za Hristove muke i za slave po tome“. 1 Petr. 1,11. „Naučeni od svetoga Duha govoriše sveti Božji ljudi“ o budućim stvarima. 2 Petr. 1, 21. Kroz Njega prorokovaše već i Enoh o Hristovom dolasku i sudu. Juda 14. Od Njega prosvećen, vidio je Avram dan Hristov, i obradova se; da on je video gore grad, „koji ima temelje, kojemu je zidar i tvorac Bog“. Jovan 8, 56; Jevr. 11, 10. Ali ovi Božji ljudi ne viđeše samo obećanja, koja gledaše iz daleka (Jevr. 11, 13), nego im behu otkriveni i tajni gresi Božjeg naroda, kao i pretnje Božanskih kazna i suda radi istih. Jer. 25; Jezek 8; Is. 7. itd. Jer se ocevi u Izrailju jednako protiviše Duhu svetomu, proteraše i poubijaše proroke, koji objavljivahu budućeg Spasitelja. Dela 7, 51. 52. Ovaj Božji duh nije pomazao samo Jovana već u utrobi materinoj kao Hristovog preteču, nego je isti počivao u svojoj celoj punini na Onome, od kojega već Mojsije u Izrailju kaže: „Proroka usred tebe, kao što sam ja, podignuće ti Gospod Bog tvoj; njega slušajte`. 5 Mojs. 18, 15. No sinovi postu- paše još strašnije od oceva, oni odbaciše svog proroka i raspeše svog Spasitelja, Razorenje Jerusalima i rasejanje telesnog Izrailja dokazuju do danas istinitost Božanskog proročanstva.
Pre, nego je Spasitelj svoje ostavio, obećao im je najskupoceniji dar, svog divnog „Utešitelja` čiji je dolazak za Njegovu zajednicu postao od većeg blagoslova, nego, da je Isus u telu ostao u njoj. Jovan 16, 5–14. U njemu je On kod nje „sve dane do svršetka veka“. Mat. 28, 20. Kad je otišao u nebo, dao je ljudima darove svetoga Duha, koji se otkrivaju u službi apostola, proroka, evanđelista itd. da se kroz iste „sveti priprave za delo službe, dokle dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanje sina Božjega*. Efes. 4, 7 14. Tome pripada u prvom redu proročka služba ili dar proroštva. 1. Kor. 12. Isti pruža Božjoj zajednici naročiti blagoslov, jer taj dar ne izvršuje samo pomazanje, da bi se prorečeno u pravo vreme shvatilo, nego, zato, jer se kroz otkriveno i karanje greha, oboje, nauka i putovanje Božje zajednice popravlja i usavršuje. 1. Kor. 14. Apostolska zajednica, koja nije imala nedostatka ni u jednome daru, posedovada je i ovaj. (1. Kor. 1, 6–7) Pavle i Agav behu proroci, a i Filipove četiri kćeri proricahu. Dela 11, 27 28; 13, 1; 21, 9–10. Sa iščezavanjem svetoga Duha izgubio se i dar proroštva, zato se „rasipa narod“. Priče 29, 18. Prorečeni otpad je nastupio, pored njega i odmerena promena Božjeg vremena i zakona, usled čega je iščezlo verovanje u darove svetoga Duha, a naročito u dar proroštva. No Bog je ipak obećao zajednici posletka svoj pozni dažd. Pre, nego li dođe veliki i strašni dan Gospodnji, izliće Gospod svoj Duh „i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše“. Na jedne i druge „sluge i sluškinje` želi on u isto vreme izliti svoj Duh. Joil 2. Kroz to se treba Božja reč potpuno otkriti i pokazati „veliku mudrost`, pukotina u Božjem zakonu mora se opet zagraditi i kroz objavljivanje trostruke anđeoske vesti u Otkr. 14 sabrati jedan narod iz celoga sveta, za kojega se može sa pravom kazati: Ovo su „koji drže zapovesti Božje i veru Isusovu`. Da će ostatak Božje zajednice u poslednjem vremenu imati dar proroštva, kao osobiti znak, daje nam uspoređenje Otkr. Ovaj ostatak ne drži samo zapovesti Božje, nego „ima i svedočanstvo Isusa Hrista`. „Jer je svedočanstvo Isusovo dar proroštva“. Hvala Bogu, koji je u svojoj ljubavi, ovo proročanstvo već davno ispunio. U najtesnijoj vezi sa trostrukom vesti, koja prodire kroz sve zemlje, da sabira narod, koji drži Božje zapovesti i veru Isusovu, nalazi se i duh proroštva kao svedočanstvo od Isusa, da je ovo Njegov narod i Njegovo delo. Ovo je proroštvo od početka ove vesti, otkrilo do danas svoju posvećujuću silu za popravljenje; isto je stvorilo iz celog sveta jedan narod, koji je u jedinstvu prave vere. Ono ne zauzima mesto svetoga Pisma, naprotiv, ono drži i uzdiže Bibliju kao sveopšte načelo vere; ono vodi dublje u nj i opominja ljude, da se odvoje od ljudskih oruđa, i da gle- daju samo na Isusa kao početnika i svršitelja naše vere. Najbolji dokaz proroštva jeste vlastiti sadržaj, a jedini kamen kušnje je Biblija i njezin Božanski rad, da priug tovi za Njegov skori dolazak jednu zajednicu u jedinstvu, koja putuje na stazi Božjih zapovesti i u veri Isusovoj.
Ali tamo gde se istina podiže, nema nedostatka ni u laži; tamo gde Bog radi, uzdiže i sotona svoje planove gde se otkriva pravi „Duh proroštva`, koji samo Bogu odaje, čast, i koji želi svoju zajednicu prosvetliti i pomoći joj, tamo se gura i lažni duh, koji traži svoju vlastitu čast i ličnu korist. Zato i govori Božji Duh: „Kušajući sve, dobro držite“ 1 Sol. 5, 20. Mi smo Bogu od srca zahvalni, da se nakon šezdeset godina tačnog ispita otkriveni „Duh proroštva` među nama, dokazao kao Božanski dar, i da sa ovom sveskom možemo opet poslužiti, ovim novim svedočanstvima našoj ljubaznoj braći i sestrama po celome svetu. Cenimo Božju neizmernu ljubav i u daru proroštva. „Duha ne gasite, proroštva ne prezrite`. „Verujte Gospodu Bogu svojemu i bićete jaki, verujte prorocima Njegovim i bićete srećni`. 2 Dnev. 20, 20
Izdavači.

Elen G. Vajt (1827– 1915) je bila žena sa izuzetnim duhovnim darovima i iako je većinu svog života preživela u 19. veku, njena književna dela još uvek utiču na milione ljudi širom sveta. Njeno remek-delo, knjiga „Put Hristu`, prevedeno je na više od 160 jezika. Njeni spisi pokrivaju široki aspekt predmeta koji se tiču religije, obrazovanja, društvenog uticaja, međusobnih odnosa, propovedanja jevanđelja, proročanstava, ishrane i upravljanja. Adventistički hrišćani veruju da je Elen Vajt bila više od nadarenog pisca i da je Bog pozvao da ljude savremenog doba pozove da istražuju Sveto pismo i pripreme se za Drugi Hristov dolazak.

Elen Guld Vajt (26. novembar 1827 – 16. jul 1915), jedna je od osnivača Crkve adventista sedmog dana. Ona je napisala više od 5.000 periodičnih članaka i 49 knjiga. Od 2019. godine više od 200 naslova publikovanih pod njenim imenom je dostupno na engleskom jeziku, uključujući kompilacije sa njenih 100.000 stranica rukopisa koje je objavila Zaostavština Elen Vajt (Ellen G. White Estate).
Knjige koje identifikuju gospođu Vajt kao autora spadaju u dvije kategorije: (1) one objavljene za vrijeme njenog života, tj. do njene smrti 1915. i (2) one objavljene nakon njene smrti. Posthumne knjige uključuju kompilacije njenih spisa o različitim temama i izborima za upotrebu, kao i preimenovane tomove i one koji skraćuju ili modernizuju njene originalne publikacije.
Iako je sebe radije nazivala „Gospodnjim glasnikom“ nego prorokom, Elen Vajt je tvrdila da prima direktne poruke od Boga i da je imala dužnost da ih prenosi drugima. Vremenom su adventisti sedmog dana počeli da vide sebe kao Božji ostatak i primijenili su termin „Duh proroštva“ na spise Vajtove, priznajući je kao jedinu istinsku manifestaciju „duhovnih darova“ spomenutih u Novom savezu. Takođe su je povezivali sa pričama o čudima, što je povećalo njen autoritet u zajednici.
Stavovi podrške za proročki dar Elen Vajt su sledeći:
Nepogrešiv ili verbalni diktat. Neki istorijski adventisti u crkvi tvrde da je ona nepogrešiva. Različiti savremenici Elen Vajt zalagali su se za još jači pogled na verbalnu inspiraciju.
Potvrđivanje doktrinarnog razvoja. Uobičajeno i najčešće adventističko gledište je da su spisi Vajtove imali „potvrđujuću“, a ne „pokretačku“ ulogu u doktrinarnom razvoju crkve, prateći zaključke grupe zasnovane na proučavanju Biblije.
Jedno od 28 temeljnih vjerovanja Adventističke crkve je:
„18. Dar proroštva:
Jedan od darova Svetog Duha je proroštvo. Ovaj dar je identifikacijski znak Crkve ostatka i manifestovao se u službi Elen. G. Vajt. Kao Gospodnji glasnik, njeni spisi su neprekidan i autoritativan izvor istine koji crkvi pruža utjehu, vođstvo, pouku i ispravljanje. Oni takođe jasno navode da je Biblija standard po kojem se sve učenje i iskustvo moraju testirati. (Joel 2:28,29; Djela 2:14–21; Jev. 1:1–3; Otk. 12:17; 19:10)“
Argumenti podrške koji se koriste uključuju tvrdnje o čudesnim fizičkim znakovima koji su bili prisutni, tačnosti njene zdravstvene poruke, predviđanja, karaktera njenog života i tako dalje. Iako Elen Vajt nije tvrdila da čini čuda, njene molitve su pokretale iscjeljenje u nekim slučajevima.
Bilo je mnogo debata o prirodi njenog nadahnuća, kako unutar tako i izvan Adventističke crkve.
Da li je Elen Vajt zaista bila to što je tvrdila za sebe?
Gđa Vajt je u svojim spisima iznosila smjele tvrdnje poput ove: „Vi znate kako se Gospod manifestovao kroz duh proroštva. Prošlost, sadašnjost i budućnost su prošli preda mnom.“ (Testimonies for the Church, vol. 5, p. 64.3) Ako je zaista tako, onda bi ona morala biti najznačajnija ličnost koja je živjela u proteklih 2000 godina.
Čini se da Elen Vajt ispunjava neke od važnih kriterija za zvanje Božjeg proroka (ili glasnika). Ona je uzvisivala Božji Zakon, dala je konkretan doprinos izgradnji zajednice kojoj je pripadala, njeni spisi su izrazito hristocentrični, ponašala se kao dobra hrišćanka...

MG P44 (N)