ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Tematika: stočarstvo, konjarstvo, priručnik
Autor: Strani

Veoma dobro očuvano.
Objavljeno verovatno krajem dvadesetih, početkom tridesetih godina.
Retko u ponudi!

Autor - osoba Rau, Gustav
Naslov Ocenjivanje toplokrvnog konja / Gustav Rau ; preveo s nemačkog Milan Grković
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina [19--]
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Ministarstvo poljoprivrede, [19--] (Beograd : Štamparija `Drag. Gregorić`)
Fizički opis 62 str. : fotogr. ; 24 cm
Drugi autori - osoba Grković, Milan (prevodilac)
Predmetne odrednice Punokrvni konji -- Ocenjivanje -- Uputstva

PREDGOVOR
Ovo je delo postalo po želji nemačkog društva za spoznaje o gajenju, koje je htelo da ima jedno slično odličnom delu (uputstvo 11) majora na d. A. Munckela: „Ocenjivanje hladnokrvnog konja, stvorenog na rajnsko-nemačkoj podlozi“. Bilo bi mi mnogo zgodnije, da sam izradio uputstvo za ocenjivanje konja, koje bi obuhvatilo i hladnokrvnog konja. Zadržavam za docnije da izradim jednu takvu općenitu nauku o ocenjivanju konja.
Moje uputstvo: „Ocenjivanje toplokrvnog konja“ hoće da stavi ovo pitanje na jednu novu osnovu. Već stolećima mi spremamo stručnjake, koji samo traže mane, dok danas, mnogo više no ranije, treba ići za tim, da se spreme stručnjaci, koji su sposobni da na konju procene njegovu predvidivu podobnost za rad, jer je vrednost konja sadržana samo u ovoj podobnosti. Stručnjak mora biti takav, da zna oceniti, kakav je opšti kvalitet jednog konja; male, pa šta više i velike tako zvane mane, ne štete u mnogim slučajevima ni najmanje radnu podobnost konja. Glavno težište svekolikog poznavanja konja sastoji se u tome, da li smo u stanju oceniti, u koliko opšta kakvoća konja i pojedini osobito dobri delovi tela mogu naknaditi veće ili manje mane u građi konja. Već u prvom izdanju svoga dela „Priručnik za gajače konja“, koje je izišlo pre pola stoleća, kazao je raniji pruski šef konjarstva, grof Georg Lehndorff, da se među 1.000 „poznavalaca mana“ nađe jedva jedan „poznavalac konja“.
Jedan čitavi vek prikazivao je u svojoj konjarskoj literaturi slike takozvanih „korektnih konja“. Pravilan oblik slavljen je kao ideal. Na osnovu toga su i potrošači tražili korektne konje. To su mogle biti i najdosadnije životinje sveta, bez vatrenosti, bez nerva, bez kretnji; samo ako nisu imale nikakvih grešaka.
Tipično je, da stotine dela o ocenjivanju konja, od najstarijih do najnovijeg vremena, prikazuju obično samo pojedine telesne delove (većinom putem crteža) u svrhu upoznavanja sa ocenjivanjem. Tamo nalazimo bezbrojne crteže i fotografije pojedinih telesnih delova, u formi, koja treba da predstavlja ideal, i u formi, kakvi oni ne smeju biti. Naročito je bilo omiljeno šematičko prikazivanje takozvanih grešaka u stavu nogu. S takvim obrađivanjem predmeta naravno je, da se izobražavaju baš „poznavaoci mana“. Budući „poznavalac konja“ mora se učiti, da poznaje konja kao celinu. Konačno se mora već jedanput prestati s tim, da se ljudi uče, kako moraju izgledati pojedini delovi, nego se mora ići za tim, da se učeniku objasni, kako treba da oceni već postojeće delove, obzirom na njihovu istrajnost i njihovu podobnost za upotrebu.
Radi toga ćemo u ovome radu prikazati prave slike poznatih konja, koji su davno dokazali sposobnost za upotrebu, pa će se po njima videti, kako izgledaju veliki sposobnjaci. Tu će se videti, da mnoge takozvane greške nisu nikakve greške, i da se i same znatne mane u telesnoj građi mogu naknaditi pa šta više i premašiti onim, što zovemo krv, nerv, energija, jednom reči kakvoća. Ko želi da uđe u nauku o ocenjivanju konja, mora biti sposoban, da razlikuje dosadašnje tobožnje greške od pravih grešaka. Odmah će se videti, da ja ne želim, da pustim iz vida stvarne greške, koje umanjuju priplodnu i upotrebnu vrednost konja; ali mi moramo da izbacimo formalizam iz nauke o ocenjivanju konja. Nije to oblik, što treba ocenjivati, nego ono, što kod svakog pojedinog konja nazivamo kakvoćom.
Daleko je od mene, da bih hteo umanjiti vrednost do sada izašlih knjiga o ocenjivanju konja. Od izdanja novijeg vremena mora se osobito ceniti knjiga od J. Ulrich Dursta: „Ocenjivanje konja“, izdana u god. 1920, koja obrađuje vrlo opširno, na strogo naučnoj osnovi ovo veliko područje i u kojoj istraživački duh pisca doprinosi vrlo mnogo skroz novog, što produbljuje nauku o poznavanju konja. Za čitaoce sa naučnom osnovom, pre svega za studente, odlična su dela: Disselhorst, „Nauka o ocenjivanju konja“ i W. Gmelin, „Spoljašnji izgled konja“. Ko hoće da uči čistu praksu, tome se može preporučiti grof Suminski, „Eksterijer priplodne kobile“. Ovo je vrlo praktična, pronicljiva knjiga.
Ovo uputstvo sa svojim kratkim praktičnim uputima, koji treba da izoštre pogled za kakvoću konja, neće i ne može da se ispoređuje sa iscrpnom naukom o ocenjivanju konja, koja sa teškom znanstvenom spremom obrađuje sve tačke, koje tu dolaze u obzir.

MG P44 (N)