ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: pravo
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Izuzetno retko! Sva tri izdanja „Uvoda u pravne nauke“ (1933, 1935, 1941) Đorđa Tasića, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, streljanog na Banjici 1943.
Ukoričeno u jedan tom.
Mestimično podvlačeno i lektorisano, može se izbrisati, ne smeta čitanju.


Autor - osoba Tasić, Đorđe, 1892-1943 = Tasić, Đorđe, 1892-1943
Naslov Uvod u pravne nauke : (enciklopedija prava) / predavanja Đorđa Tasića
Vrsta građe udžbenik
Jezik srpski
Godina 1933
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Štamparija Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga, 1933
Fizički opis 332 str. ; 24 cm
(Broš.)
Napomene Bibliografija: str. 316-322 i uz tekst
Registar.
Predmetne odrednice Teorija prava


Autor - osoba Tasić, Đorđe
Naslov Uvod u pravne nauke : (enciklopedija prava) / predavanja Đorđa Tasića
Vrsta građe udžbenik
Jezik srpski
Godina 1938
Izdavanje i proizvodnja Beograd : [b.i.], 1938 (Beograd : Soko)
Fizički opis 173 str. ; 24 cm.
Napomene Bibliografija: str. 169-170.
Predmetne odrednice Pravo

Autor - osoba Tasić, Đorđe, 1892-1943 = Tasić, Đorđe, 1892-1943
Naslov Uvod u pravne nauke / od Đorđa Tasića
Vrsta građe udžbenik
Jezik srpski
Godina 1941
Izdanje 3. izd., popravljeno i dopunjeno
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Štamparija `Privrednik`, 1941
Fizički opis 234 str. ; 24 cm
(Broš.)
Napomene Bibliografija: str. 231-232 i uz tekst.
Predmetne odrednice Pravo

Đorđe Tasić (Vranje 7. novembar 1892 – Beograd, 26. avgust 1943) bio je srpski pravnik, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
Studije na Pravnom fakultetu u Beogradu završio je 1919, a doktorirao 1920. Od 1920 do 1923. je bio docent na Pravnom fakultetu u Subotici, a zatim u Ljubljani (1923–1930). Iz Ljubljane odlazi u Beograd gde postaje redovni profesor Pravnog fakulteta.
Predavao je državno pravo i enciklopediju prava. Uređivao je Arhiv za pravne i društvene nauke 1939–41, a bio je i osnivač i predsednik Društva za sociologiju i društvene nauke.
Po dolasku nemačkih okupatora aprila 1941. udaljen je sa Univerziteta. Kao antifašista uhapšen je od Gestapoa 4. novembra 1941. i držan neko vreme u logoru na Banjici. Drugi put je uhapšen od Gestapoa 25. avgusta 1943. i narednog dana streljan.
Bio je istaknuti antidogmatičar. Bavio se pravno-sociološkim analizama akutuelnih i složenih problema države i prava i bio je jedan od istaknutijih ovdašnjih filozofa prava. Pored svog glavnog dela Uvod u pravne nauke, objavio je veliki broj radova u domaćim i stranim časopisima. Istakao se i kao inicijator i organizator socioloških istraživanja na terenu.
Bibliografija
Problem opravdanja države, Beograd 1920.
Odgovornost države po principu jednakosti tereta, Beograd 1921.
Pravne rasprave, Beograd 1921.
Jedan pokušaj podele državnih funkcija u formalnom i materijalnom smislu, Beograd 1926.
Uvod u pravne nauke (enciklopedija prava), Beograd I. izdanje 1933, II. izd. 1938, III. izd. 1941.
Savremeni politički sistem i shvatanje o državi, Beograd 1936.
La conscience juridique internationale, Pariz 1939.

Kako je profesora Đorđa Tasića iz Vranja borba za autonomiju Univerziteta u Beogradu koštala života

Streljan je na Banjici 26. avgusta 1943. Nizašta kriv. Profesor i doktor prava Đorđe Tasić, autor više od 600 radova iz pravne nauke, rođen u Vranju, 7. novembra 1892. godine, u vranjanskoj porodici. Imao je dva brata. Nije bio političar, ali se borio za autonomiju Univerziteta u Beogradu, što ga je koštalo života.
Diplomirao je u dvadeset sedmoj, a doktorirao naredne godine na Pravnom fakultetu u Beogradu, kao jedan od đaka profesora Slobodana Jovanovića.
Tasića put vodi do Subotice, gde (1920–1923) radi na Pravnom fakultetu, gde usavršava nemački i francuski jezik i piše ozbiljne pravne rasprave vezano za državno pravo i radi na Enciklopediji prava, kao predmetu o kome je držao predavanja studentima.
Punih sedam godina ovaj Vranjanac biće na Pravnom fakultetu u Ljubljani, gde predaje od 1923. do 1930. godine. Posle karijere u Sloveniji biće izabran za redovnog profesora Pravnog fakulteta u Beogradu.
Skroman. Sasvim neprimetan. Strog prema dogmatizmu u pravnoj nauci Đorđe se trudio da ostane veran sebi, pravnim normama koje je usaglašavao sa svojim mentorom profesorom Jovanovićem i svojom braćom u Vranju, koji su kasnije postali učeni ljudi.
Živeo je sam. Sa svojim mislima. Knjigama, koje je napisao i mnogo više čitao. Verujući u sopstveni primer poštovanja samo pravnih normi i teorije koju je poštovao.
Život je činio obrte i donosio bahatost na koju tihi i skromni profesor Tasić nije bio naviknut.
Okupacija (april, 1941) profesora je zadesila kao lice koje je bilo udaljeno sa Pravnog fakulteta. U novembru iste godine profesor Tasić će biti uhapšen od strane Gestapoa i sproveden u logor.
Ćutao je, a kada su Nemci shvatili da je objavljivao radove na nemačkom i francuskom jeziku, vraćen je u svoj skromni dom u Beogradu.
Kao antidogmata Đorđe je odbio da potpiše Nedićevu deklaraciju „O lojalnosti“, zbog čega je uhapšen od strane Nemaca 25. avgusta 1943. godine i sutradan streljan u logoru na Banjici.
Nemački profesor Karl Šmit uoči Drugog svetskog rata jednom svom doktorandu daće kao temu „Život i stručni radovi Đorđa Tasića“.
Đak profesora iz Vranja na Pravnom fakultetu u Beogradu biće i akademik Radomir Lukić, koji će doktorirati na pariskoj Sorboni.
Profesor Đorđe Tasić danas je u svome rodnom gradu „obeležen“ samo spomen – reljefom na zgradi Višeg suda u Vranju, kao i spomen bistom u Gradskom parku.
Njegovih knjiga nema u izdanju nijedne pravosudne institucije na jugu, a još manje o njegovom delu znaju sudije, advokati i oni novi koji stupaju na scenu velike arene tumačenja zakona.

MG P24 (N)