ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Izdavač: Narodna prosveta, Beograd bez god. izd.; Biblioteka srpskih pisaca

Detaljnije:
tvrd povez, strana 477, 20cm,

Илија Вукићевић (Београд, 3. август 1866 — Београд, 5. март 1899) био је писац српског реализма. Оставио је иза себе 31 приповетку, седам бајки и две драме. Позната је његова збирка приповедака „Арнаутске слике“, а најспецифичнија приповетка је „Прича о селу Врачима и Сими Ступици“.[1]

Биографија
Рођен је у Београду, од оца Ивана Вукићевића, судије, и мајке Софије. Основну школу и гимназију учио је по разним местима у Србији, јер му је отац као државни чиновник често премештан. Завршио је студије природних наука на Великој школи у Београду 1888. године. Радио је као професор математике, земљописа и француског језика. Прва служба му је била у Врању и претпоставља се да је предавао великом јужњаку Бориславу Станковићу. Крајем 1893. постао је члан уредништва часописа „Дела”, а током 1894. је боравио у Швајцарској, у Женеви, ради усавршавања у струци. Оженио се Јованком Чолак Антић 1895. године и с њом добио сина Ивана. Брачна и породична срећа убрзо престаје, јер се Илија разболео од тешког нервног поремећаја и 1899. умро у 33. години живота.[

I Приповетке и слике

„Патак” (хумореска)
„Комшије” (приповетка из сеоског живота у Србији)
„Све сам знаш” (приповетка из сеоског живота)
„Јемац” (приповетка из паланачког живота у Србији)
„Прво унуче”
„Под багреном” (приповетка из паланачког живота)
„Свој грех” (приповетка из паланачког живота)
„Кад није суђено” (слика из сеоског живота)
„Најбољи лов” (шала)
„Је ли жив?” (приповетка)
„Два растанка”
„Подсвојче” (приповетка из сеоског живота)
„Над гротлом” (слика из сеоског живота)
„Златна жица”
„У новој кући” (приповетка)
„На месечини” (слика из планине)
„Граничари”
„Неколико слика из живота једнога јунака”
„Под сунцем”
„Шкрбо и Фејзула”
„Мала погрешка”
„На стражи”