ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Tematika: rečnik
Jezik: Srpski

Autor - osoba Grčić, Jovan, 1855-1941 = Grčić, Jovan, 1855-1941
Naslov Rečnik stranih reči uzrečica i poslovica / sastavio Jovan Grčić
Omotni naslov Rečnik stranih reči
Vrsta građe rečnik
Jezik srpski
Godina 1922
Izdavanje i proizvodnja Pančevo : Napredak, 1922
Fizički opis 623 str. ; 14 cm
(Karton)
Napomene Korični naslov Rečnik stranih reči
Štampano dvostubačno.
Predmetne odrednice Rečnici stranih reči

GRČIĆ Jovan – književnik, prevodilac, profesor (Vukovar, 31. X 1855 – Novi Sad, 5. II 1941). Otac Pavle bio je advokat i političar – poslanik u Narodno-crkvenom saboru u Sremskim Karlovcima. Osnovnu školu završio je u rodnom gradu. Gimnaziju je učio u Vinkovcima i NSadu, gde je maturirao 1872. Filozofski fakultet završio je u Gracu, a profesorski ispit iz klasične filologije položio je 1881. u Budimpešti. U Srpskoj pravoslavnoj velikoj gimnaziji u NSadu postavljen je za suplenta 1877, a 1881. potvrđen je za profesora: predavao je srpski, latinski, grčki, nemački i mađarski jezik sa književnošću sve do penzionisanja 1. IX 1901. Inicirao je i organizovao svetosavske besede u Gimnaziji, napisao njihov istorijat, dirigovao gimnazijskim horom i orkestrom. Pred Prvi svetski rat preselio se u Zgb, gde se bavio književnošću i novinarstvom do 1928, kada se vratio u NSad. Još kao gimnazijalac počeo je sa književnim radom. Učestvovao je u radu đačke družine „Vila“, gde je objavljivao svoje prevode, tokom studija bio je sekretar Srpskog akademskog društva „Sokol“, gde je objavio svoje prve pripovetke: Siroče i Lepa Numantinka. Član MS postao je 1877, a od 1880. do 1902. bio je u više navrata član Književnog odbora i Redakcijskog odbora LMS. Dugogodišnji je predsednik DSNP. Književne, pozorišne i muzičke kritike objavljivao je u „Javoru“, LMS, „Glasu Matice srpske“, „Pozorištu“, „Zastavi“, „Stražilovu“, „Braniku“, „Brankovom kolu“, „Srpskom književnom glasniku“, „Danu“, „Novom Sadu“, „Glasniku Istorijskog društva“, „Zavičaju“, „Srpskim ilustrovanim novinama“, „Bosanskoj vili“, „Művészvilá“, „Hrvatskoj riječi“, „Književnom severu“, „Jutarnjem listu“, „Književnom listu“, „Vijencu“, „Obzoru“, „Novostima“, „Jugoslovenskoj ženi“, „Vijencu“, „Politici“, „Dnevniku“… Pokrenuo je 1885. (i bio mu glavni urednik 1885-1888, 1892-1894) književni časopis „Stražilovo“; sa I. Ognjanovićem Abukazemom uređivao je „Javor“ (1889-1891); u „Braniku“ je od 1901. do 1912. bio redaktor za muzičku, pozorišnu i književnu rubriku; urednik „Novog pozorišta“ (1909); uređivao je kalendare, godišnjake i almanahe. „Sokol“, „Stražilovo“, „Ratar“, „Sveti Sava“, „Veliki godišnjak“, „Dragomilje“, „Srbobran“, „Ženski svet“, „Orao“ i dr. Pored kritika, objavljivao je za školsku upotrebu istoriju starogrčke, rimske i srpske književnosti, ali i rečnike, hrestomatije, dramska dela, prevode dramskih dela, romana i pripovedaka sa nemačkog i mađarskog jezika, sudije o SNP, zatim prepisku sa saradnicima „Stražilova“ i „Javora“. Njegove studije značajne su za proučavanje istorije SNP, a u SNP su igrana pojedina dramska dela u njegovom prevodu. Interesantno je da mu je, dok je bio u Zgbu, A. Hadžić u pismu iz Opatije 6. VIII 1913. predložio da primi dužnost upravnika SNP posle Ž. Savića (v), što je G. i prihvatio. Izabran je za upravnika SNP 1914. i kada je trebalo da primi dužnost početkom avgusta družina SNP je prestala sa radom zbog rata. Plata mu je isplaćena za avgust, a u zapisniku UO DSNP od 23. XII 1918. konstatovano je da je „J. G. prestao biti upravnik pre ne što je primio upravit. dužnosti“.

BIBL: Kratka istorija rimske književnosti, NSad 1882; Kratka istorija stare grčke književnosti, NSad 1883; Kavrga, NSad 1888; Tit, NSad 1891; Rečnik srpskog i mađarskog jezika, I–II, NSad 1902, 1904; Odmetnici, Sremski Karlovci 1903; Istorija srpske književnosti, NSad 1903; Rečnik stranih reči, NSad 1904; Srpsko-nemački i nemačko-srpski rečnik, I-II, NSad 1905; Nemačka gramatika za srpske škole i Srbe samouke, NSad 1906; Štivo uz istoriju srpske književnosti, I–II, NSad 1906; Rečnik stranih reči, uzrečica i poslovica, Pančevo 1913; Portreti s pisama, I-V, Zgb-NSad 1921-1926, NSad 1935; Srpsko narodno pozorište, Zgb 1922; Moj književni rad za pedeset i više godina, Zgb 1927; Tri sveta lika u analizama Novosadskog narodnog pozorišta (Jovan Đorđević, Laza Stanojević, Dimitrije Ružić), Subotica 1930; Naša prevodna književnost u drugoj polovini 18. i prvoj četvrtini 19. veka, NSad 1932; prevodi sa nemačkog: Fridrih Halm, Strelan, NSad 1884; Robert Hamerling, Aspasia, I–III, NSad 1884, 1905; Adolf Vilbrant, Arija i Mesalina, Pančevo 1885; Paul Hajze, U zemlji gde no limun rađa, NSad 1888; Paul Hajze, Iz Italije, NSad 1888; Aleksandar Pino Dival, Josif u Misiru, NSad 1889; Adolf Vilbrant, Robijaševa ćerka, NSad 1889; Franc Grilparcer, Safa, NSad 1891; Hristof Šmid, Muva, Slavuj, Rumene i bele ruže, NSad 1892; Fridrih Hofman, Što ti je mati, NSad 1892; Hristov Šmid, Šetnja po zavičaju, NSad 1893; Johan Fridrih Kind, Vilenjak, NSad 1900; Franc Grilparcer, Jevrejka Toleđanka, Mostar 1903; Karl Guckov, Urijel Akosta, NSad 1911; prevodi sa mađarskog: Gergelj Čiki, Dve ljubavi, NSad 1900; Ferenc Herceg, Mlađi Đurkovići, NSad 1901; Ferenc Herceg, Šest pričica, Mostar 1903.

MG P34 (N)