Tematika: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1850 - 1899.
Autor: Domaći
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Štamparija Napredne stranke, Beograd, 1885.
160 strana.

Nedostaje deo knjige.
Sve je tu do strane 160 a zatim nema.
Možda će i ovakva nekome značiti.


Delo „Interesi Srpstva” Dragiše Stanojevića je, na neki način, aktuelno i danas. Njegov pogled na razvoj srpske države i ekonomije je razlikuje se od većine tadašnjih socijalista koji su se zalagali za očuvanje starih zadruga i samoupravu
Iduće godine navršava se 140 leta od kada je Dragiša Stanojević (1844-1918) (rodom iz ugledne ustaničke porodice Prvog srpskog ustanka, nemački doktor nauka, prijatelj i saborac Svetozara Markovića i jedno vreme saradnik Nikole Pašića), jedna od najneobičnijih figura na srpskom socijalističkom nebu, napisao svoj kapitalni rad Interesi Srpstva.

Za srpsku javnost ovaj tekst, čija se suština sažima u ideji o mogućnosti ili, bolje rečeno, o nužnosti upotrebe marksizma u službi stvaranja preduslova za realizaciju ideala ujedinjenja srpskog naroda u Veliku Srbiju, jedinstvenu državu koja će se prostirati od Vidina do Jadranskog mora, od Soluna do Ljubljane (Stanojević 1885, 23) značajan je iz tri razloga: pod jedan – uz Srbiju na Istoku (1872) Svetozara Markovića Stanojevićevo delo jedini je integralni državotvorni program srpskog socijalizma, koji – pod dva – donoseći originalno čitanje Marksa u nacionalnom srpskom ključu – pod tri – postavlja pitanja i nudi rešenja koja su i danas, u eri potčinjavanja Srbije stranom kapitalu, i te kako aktuelna.

Interesantna je sudbina ovog teksta kojim je Stanojević pokušavao da, utičući na ideološki okvir Narodne radikalne stranke (čiji je član u vreme njegovog objavljivanja bio), izmeni i politiku Kraljevine Srbije. On nikada nije dobio svoju razradu, na njega se nikada niko nije pozivao, ni na desnici, ali ni na levici.

Njega se posebno nisu setili srpski marksisti, ali ni njihovi kritičari iz redova nacionalista kojima je Stanojević praktično pružio mogućnost da, i pored pozivanja na Marksa, ostanu verni sopstvenom idealu stvaranja velike države.

U susret godišnjici njegovog nastanka ukazujemo na njega, ne da bismo lamentirali nad činjenicom da je u svoje vreme ostao praktično neprimećen, već zbog onih mesta u njemu koja su i danas više nego aktuelna.

Pitanje zadruga
Srbija, smatra Stanojević, ako želi da opstane, ne može se više oslanjati na svoje patrijarhalne, stare, društvene organizacije koje su joj bile od koristi u vremenu u kojem se srpski narod borio protiv feudalne turske imperije. Prodor stranog kapitala na srpsko tlo i značajno izmenjeni uslovi života u Kneževini Srbiji, nalažu da srpska država mora postati moderna država „sa svima glavnim uslovima za modernu civilizaciju umnu i ekonomsku“. (Stanojević 1885, 21)

Isto važi i za čitav Balkan koji, ukoliko ne shvati da kapitalizam više ne stoji na njegovim granicama, već da je ušao duboko u njegove pore, ima sve šanse da bude kupljen „na jagmu“ i „u bescenje“. Balkan je „grda prostorija“ nenaseljena, nekultivisana, slična onome što je za Zapad bila „američka divljina“ (Stanojević 1885, 21), pa otuda ni ne čudi nastojanje krupnog kapitala da se proširi na poluostrvo, koje, za razliku od Amerike, nema svog kapitala kojim bi moglo da parira zapadnom.

Pošto srpska država, kao ni države u njenom okruženju, nema sopstvene kvalitetne instrumente kojima bi se mogla zaštiti od stranog kapitala, koji će sa povlačenjem Turske (za Stanojevića je to neminovnost) „revolucionisati kolonijalnu politiku Evrope“, (Stanojević 1885, 20) ona je, ako želi da se spase, prinuđena da prihvati marksističku socijalističku koncepciju koja na Zapadu već ratuje sa kapitalizmom.

Ukoliko Srbija i srpski narod to odbiju i zakasne da reaguju, kao što su kasnili u vreme Svetozara Markovića, „onda će za nekoliko decenija mirna, civilna, kulturna poplava izvršiti ono što nasilna, vojnička, azijatska poplava nije kadra bila da učini za toliko vekova; sadanje male narodnosti balkanske, ako ostanu skrštenih ruku, iščeznuće, najpre, ekonomski i kulutrno, pa za tim i politički, a balkansko poluostrvo postaće Nova Evropa – kosmopolitska, internacionalna.“ (Stanojević, 1885, 21)...

Novi standard