ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Nedostaje najavni list (v. sliku), ali tekst je kompletan.

Autor - osoba Ostrogorski, M.
Naslov Demokratija i političke partije / M. Ostrogorski
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina [b. g.]
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Napredak, [b. g.]
Fizički opis 214 str. ; 19 cm
Zbirka Intelektokratska biblioteka ; 2
(Broš.)
Predmetne odrednice Demokratija -- Engleska
Demokratija -- SAD
Političke partije -- Engleska
Političke partije – SAD

Mojsije Jakovljevič Ostrogorski (takođe Moisej; ruski: Моисе́й Я́ковлевич Острого́рский; beloruski: Майсе́й Я́каўлевич Астраго́рски; Gubernija Gordno, Ruska imperija, sada u Belorusiji, 1854 - Petrograd, SSSR, 10. februara, 1921) je bio ruski politički naučnik, istoričar, pravnik i sociolog. Pored Maksa Vebera i Roberta Mikelsa, smatra se jednim od osnivača političke sociologije, posebno u oblasti teorije partijskih sistema i političkih stranaka. Ostrogorski ističe da se odanost strankama često može porediti s lojalnošću veroispovestima. Bio je pripadnik prve Državne dume Ruske Imperije, predstavljajući pokrajinu Grodno 1906–1907. godine.
Mojsije Ostrogorski, ili Moisej Ostrogorski, rođen je i odrastao u pokrajini Grodno, studirao pravo na Državnom univerzitetu u Sankt Peterburgu i radio za rusko ministarstvo pravde. Devete decenije 19. veka odlazi u Pariz i studira na Institutu političkih nauka, gde je napisao svoju doktorsku disertaciju Les origines du suffrage universel (Poreklo opšteg prava glasa) (1885). Za vreme boravka u Francuskoj, Ostrogorski usvaja francusku političku misao, koju je čuvala ova svemoćna država, domovina mislilaca kao što su Kont, Dirkem, Tokvil, Simon i Prudon.
Putovao je u SAD i Veliku Britaniju. Godine 1902. objavio je Democracy and the Organization of Political Parties (Demokratija i organizacija političkih partija), koja poredi politički sistem ova dva naroda. Po povratku u Rusiju 1906. godine, postao je predstavnik dume za pokrajinu Grodno. Napušta politiku nakon rasparčavanja dume tokom ruske revolucije.
Kao politički mislilac prepoznat je na Zapadu pre nego u Rusiji. Ostrogorski je bio veoma uticajan na političku misao 20. veka.
Nakon napuštanja politike, predavao je na Psihoneurološkom institutu u Sankt Peterburgu.
Rad na političkim naukama
Ostrogorskov glavni rad bio je La democratie et l`organisation des partis politiques. Naglasio je postojanje ponašalačkog determinizma u organizacionim strukturama: `Čim stranka, čak i ako je stvorena iz najplemenitijih namera, pokuša da se ovekoveči, ona neminovno teži degeneraciji`, što je uticalo na kasnija istraživanja Maksa Vebera, Roberta Mikelsa i Andreja Sigfrida.
Ostrogorski je takođe autor knjige koja govori o jednakosti polova: La Femme au point de vue du droit public.
Dela
Kao advokat:
Legalni kalendar (1876)
Kasaciona praksa za godinu (1881)
Kao istoričar:
Hronologija ruske istorije (1872)
Hronologija opšte i ruske istorije (1873)
Kratka hronologija opšte i ruske istorije (1873)
Istorija Rusije za nacionalne škole (1891)
Udžbenik ruske istorije za treću godinu filološke gimnazije (1891)
Kao politički naučnik:
Prava žena. Komparativno istraživanje istorije i zakonodavstva. Swan Sonnenschein, 1893.
La Démocratie et l`Organisation des Partis Politiques, 1903.

MG P23 (MBG)