ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spolja kao na fotografijama, unutra bez pisanja, podvlačenja, pečata.
Na koricama fotomontaža Pavla Bihaljija. Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno levičarske i često zabranjivala.

Autor - osoba Strindberg, Johan August, 1849-1912
Naslov Služavkin sin : 1849-1871 / Johan August Strindberg ; [preveo Stevan Milović]
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 1939
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1939 (Beograd : Beletra)
Fizički opis 294 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Milović, Stevan
Zbirka ǂBiblioteka ǂZenit. Beletristika
ISBN (Karton sa omotom)
Stanje: posveta na predlistu, inače dobro očuvano.

August Strindberg (šved. August Strindberg; Stokholm, 22. januar 1849 – Stokholm, 14. maj 1912) bio je švedski pisac, dramaturg i slikar.
Strindberg se smatra jednim od najznačajnijih švedskih pisaca i začetnikom modernog teatra. Rođen je kao četvrto od jedanaestoro dece siromašnog trgovca Karla Oskara Strindberga i njegove služavke Eleonore Norling. U svojim autobiografskim delima, posebno romanu Služavkin sin (Tjenstekvinnans son) svoje detinjstvo je prikazivao težim nego što je zaista bilo. Radio je kao kućni učitelj, činovnik u telegrafskom uredu, glumac, bibliotekar, novinar, a okušao se i u studiju medicine.
Tri puta se ženio: Siri von Essen, Frieda Uhl i Harriet Bosse. Njegov odnos prema ženama bio je prilično problematičan, od mišljenja da žene i muškarci imaju ista prava u Brakovima I (Giftas I) do mizoginijskih stajališta u Brakovima II (Giftas II) i drugim delima.
Pisao je romane, novele, pripovetke, pesme, kritike, pisma, ali je najveću vrednost dostigao u dramama, posebno naturalističkim, na primer Gospođicom Julijom (Fröken Julie) kojoj prethodi Predgovor (Förord), značajan manifest naturalizma; dok se drame Igra snova (Ett drömspel) i Sablasna sonata (Spöksonaten) smatraju pretečom ekspresionizma. Njegov naturalizam razlikuje se od naturalizma Emila Zole.

tags:
avangarda konstruktivizam nadrealizam zenit časopis međuratni dizajn avangardni kaveri omotači korice knjiga p. bihaly srpska avangarda...

MG57 (L)