ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

SV 32
64628) TROJICA U SNEGU , Erih Kestner , Zvezda Beograd 1941 ,
Erih Kestner je pisac koji je danas čuven daleko izvan granica svoje otadžbine mačke. Njegovom novelom za mladež „Emil i detektivi` oduševljava se omladina Engleske, Francuske, Italije, Norveške, Španije, Amerike, Japana i drugih zemalja, na čije je jezike prevedena. Kod nas je doživela dva izdanja.
Skoro isti uspeh doživela su i ostala njegova dela ove vrste.
U čemu je tajna ovog neobičnog uspeha? Lica koja Kestner opisuje obično su malograđani, sa njihovim svakodnevnim brigama i doživljajima. Glavna lica su obično dečaci, koji imaju majke udovice, koje su se svom požrtvovnošću posvetile negovanju i podizanju svoga sina jedinca. Ovaj je, sa svoje strane, pažljiv prema materi. Iz zahvalnosti za njeno staranje, on je i dobar. Najpre se oboje zlopate i muče, da bi posle ipak nekako isplivali.
Nesumnjivo, pisac veruje u krajnju pobedu dobra. Da u ovom optimizmu ne leži tajna njegovog uspeha? Ili možda u opisivanju onog iskrenog drugarstva koga ima među decom, čija duša još nije iskvarena sebičnošću, koja je posledica nepoštedne životne utakmice? Zar i Hristos nije k sebi prizivao decu i upozoravao odrasle da im nema spasenja ako ne budu kao ona?
Ali deca u delima Eriha Kestnera ipak su deca. Nisu to nikakva uzor-bića iz staklenih ormana. I najbolja među njima imaju svojih mana i sklona su greškama. To su živa bića, portreti, a ne idealisane, mrtve figure. Je li u ovom realizmu, možda, tajna piščevog uspeha?

Kestner je humorista, satiričar. Nije to grub, burleskni humor američkih filmova. Njegova komedija je komedija karaktera. Smešne situacije izviru iz komičnosti samih lica; a ova su smešna jer su duboko istinita. I duboko ljudska.

Nesumnjivo je da su piščeve simpatije na strani prostosrdačnih, čestitih, skromnih i prirodnih ljudi. On šiba mondenstvo, snobizam, obesne gospe, koje svoj nemir i duševnu prazninu hoće da utole raspojasanim iživljavanjem nagona. I one ljude koji su postali robovi i poklonici zlatnog teleta. Po njemu, otmenost, prava otmenost, nije skopčana sa društvenim položajem, pa čak ni sa obrazovanjem. Ona je plod duševne čistote.

Novac, bogatstvo, civilizacija sa svojim sportovima i telesnim uživanjima sve to nije ništa ako se nema iskrene ljubavi, pravog prijateljstva, poštovanja čoveka prema čoveku. Nesumnjivo, Kestner ima svoju filozofiju, svoje gledanje na svet. On ima svoju skalu životnih vrednosti, i svaka stvar dobija mesto koje zaslužuje, svoje mesto.

A kad sve to on izrazi na umetnički način, kad se sve to slije u umetničku celinu dela, onda iz ovog struji neki čudesni, osvežavajući, čisti i vedri dah. U ovo mračno, sumorno i bolesno vreme čoveku se opet vraća vera u život i volja za njim. Neka se u njemu, životu, sve i ne dešava baš onako kako nam to pisac prikazuje, ipak je sve to vrlo verovatno, vrlo mogućno. A zar to nije odlika svakog pravog umetničkog dela?

Erih Kestner rodio ce 23 februara 1899 u Drezdi, gde je svršio gimnaziju. Filologiju je studirao u Lajpcigu, Roštoku i Berlinu, i položio doktorat. Više godina bio je u Lajpcigu urednik časopisa i novina, kao i književni kritičar. Od 1927 godine živi u Berlinu kao samostalni književnik. Napisao je i izdao: zbirke pesama, romane, drame, knjige za decu. Svoja dela „Emil i detektivi` i „Trojica u snegu` uredio je i za film. Ovaj poslednji davan je i kod nas.

„Trojica u snegu` su humorističan roman. Posvetio ga je „svima mladim ljudima od osamnaeste do osamdesete godine života`. I odista, on se neće, niti može svideti cinicima; ali će zato nasmejati i razgaliti sve one koji su „čista srca`. I u ovom delu dolaze do izražaja napred pomenute odlike Eriha Kestnera kao pisca.

Pri prevođenju smo se trudili da što je mogućno više očuvamo stil originala. Taj stil je konverzacioni. Lica katkad ne govore sintaktički savršeno, već onako kako to odgovara njihovom karakteru i obrazovanju, da-nom raspoloženju i dotičnoj situaciji. Poneka igra reči, mogućna u nemačkom jeziku: nije bila mogućna i u našem. Pokušali smo da joj nađemo ekvivalenat. Da li smo u tome uspeli, nije na nama da sudimo.
Prevodilac
Sa nemačkog preveo Velibor Jonić,
Moderni svetski pisci knjiga IX ; urednik Čedomir J. Cvetković , tvrd povez, format 12,5 x 16,5 cm , zlatotisak, ćirilica, 304 strane