Jezik: Ceski
ISBN: Ms
Godina izdanja: Posle 1950.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Autor: Strani
Tematika: Za decu

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Prelepe ilustracije:
Adolf Zabransky


František Hrubin (17. septembra 1910. Kraljevski Vinogradi[1] – 1. marta 1971. Češke Budjejovice) je bio češki autor, pesnik (prirodne, ljubavne ali i nemirne lirike), dramski pisac, scenarista, prevodilac (pre svega knjiga za decu) uglavnom sa francuskog jezika.

Život
Rodio se u Kraljevskim Vinogradima u kući broj 486. Otac mu je bio građevinski pomoćnik i zvao se František Hrubin (* 1880), poreklom iz Brežan. Majka mu je bila Ana, njeno devojačko prezime je bilo Novotna (* 1887), poreklom iz Lešana.[2] Porodica je živela u Kraljevskim Vinogradima,[3] posle početka Prvog svetskog rata je njegov otac otišao u rat. Majka se posle toga zajedno sa Františekom i njegovim jednogodišnjim bratom 1914. godine preselila kod svoga oca Josifa Novotnog u Lešane.

U Lešanima je František proveo svoje detinjstvo, a u periodu od 1916–1922 je ovde išao u školu. Ceo region je koristio kao inspiraciju za svoja dela kao na primer u Romance pro křídlovku (Romanca za Flugelhorn), Zlatá reneta (Zlatna reneta) ili Lešanské jesličky (Lešanske jaslice).[4]

Pohađao je nekoliko gimnazija u Pragu, posle mature 1932. godine je neuspešno pokušao da završi filozofiju i pravo na Karlovom univerzitetu. Zaposlio se u Gradskoj biblioteci u Pragu 1934. a posle nekog vremena je počeo da radi u Ministarstvu informacija. Godine 1946. je postao je profesionalni pisac.[4]

Dana 2. decembra 1939. se oženio Jarmilom Holom[1] sa kojom je imao ćerku Jitku (1940–2020, udata Minarikova, prevodilac) i sina Vita (1945–1995, filmski i televizijski režiser).[4]

Aktivno je učestvovao u osnivanju dečjeg časopisa Materidouška čiji je urednik bio od 1945. do 1948.

Na II skupu Saveza čehoslovačkih pisca (1956) je zajedno sa Jaroslavom Sajfertom hrabro kritikovao povezanost književnosti i politike. Branio je tada ne samo gonjene, već i zatvorene pesnike (Jiržija Kolara). Burno je kritikovao stav osude Ladislava Štole prema stvaralaštvu Františeka Halasa.[5] Na skupu je bio izabran za člana Centralnog komiteta Saveza.[6] Zbog njegovih izjava mu je prvo bilo zabranjeno da nastavi da radi kao pisac, međutim posle nekog vremena mu je dozvoljeno da prevodi i piše književnost za decu. Njegova književna dela su prošla kroz periode zabrane pisanja i izdavanja.

Od 1945. godine je živeo u Pragu i u Lešanima. Često je odlazio u Hlum kod Trebonja gde je posle i kupio kuću.

Sahranjen je na Višegradskom groblju.




Adolf Zábranský (29. studenog 1909. - 9. kolovoza 1981.) bio je češki slikar, grafičar i ilustrator.

Postao je član SVU Mánes i Saveza čehoslovačkih umjetnika. Bio je prvenstveno poznat po svojim monumentalnim djelima kao što su ukrasi u palači Hrzánský i ilustracije dječjih knjiga, posebice Hanýžka a Martínek i Kách se čerti rojili Jindřicha Šimona Baara, Je nám době na světě Františeka Hrubína i Ze siných letopisů Ivana Olbracht.

U Čehoslovačkoj je 1972. dobio titulu nacionalnog umjetnika za ilustraciju.