Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Elektohemija
Jezik: Nemački
ISBN: Ostalo
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Autor: Strani

Stranice ne ispadaju ima malo podvlacenja ali ne remeti citanju
G4
Svante Avgust Arenijus (19. februar, 1859. – 2. oktobar, 1927.) je bio švedski istraživač, jedan od osnivača fizičke hemije kao moderne naučne discipline.
Svante Arrhenius

Rođenje
19. 2. 1859.
Vik, Švedska
Smrt
2. 10. 1927. (dob: 68)
Stockholm, Švedska
Polje
fizika, kemija
Institucija
Kraljevski institut za tehnologiju
Alma mater
Univerzitet u Uppsali
Stockholmski univerzitet
Akademski mentor
Per Teodor Cleve, Erik Edlund
Istaknuti studenti
Oskar Benjamin Klein
Poznat po
Arrheniusova jednadžba
Istaknute nagrade
Nobelova nagrada za kemiju (1903)
Godine 1884. doktorkom disertacijom iz električne provodljivosti elektrolita nije impresirao svoje profesore na univerzitetu u Upsali ali je zato za istu 1903. godine dobio Nobelovu nagradu za hemiju.
U svojoj disertaciji izložio je 56 teza od kojih bi i danas većina bila prihvaćena sa nekim manjim izmenama. Najvažnija ideja iz disertacije je objašnjenje eketrične provodljivosti eletrolita - rastvor soli u vodi je odličan provodnik mada su i čista so i čista voda vrlo slabi provodnici.
Arenijusovo objašnjenje je bilo da prilikom rastvaranja so disosuje u naelektrisane čestice (koje je Faradej mnogo ranije nazvao jonima). Faradej je verovao da joni nastaju u procesu eletrolize; Arenijus je, međutim, tvrdio da joni u rastvoru postoje čak i kada nema električne struje.
Godine 1889. Arenijus je objasnio zašto većina reakcija zahteva toplotnu energiju da bi se odvijala formulišući koncept energije aktivacije, energijske barijere koju koja mora biti savladana da bi dva molekula reagovala. Arenijusova jednačina daje kvantitativnu osnovu za odnos između energije aktivacije i brzine hemijske reakcije.