ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA
SKZ knjiga 162
Beograd 1922.
dobro očuvana

Јосип Јурај Штросмајер био је једна од најкомплекснијих и најутицајнијих личности на простору Балкана у 19. веку, познат као један од главног идеолога и зачетника ране јужнословенске (југословенске) мисли. Његов рад, дубоко укорењен у културној, просветној и црквеној сфери, имао је за циљ повезивање Јужних Словена, али је истовремено изазивао и контрадикторна тумачења – од тога да је био „апостол југословенског јединства” до критика да је његов концепт био кроатоцентричан и вођен интересима Римокатоличке цркве.

Суштина Штросмајеровог југословенства

Након слома Илирског покрета, ђаковачки бискуп Штросмајер, заједно са својим најближим сарадником каноником Фрањом Рачким, формулише и развија нов политички и културни програм – југословенство. Главне карактеристике његове визије биле се:
• Просветом и културом до слободе:• За разлику од каснијих радикалних политичких покрета, Штросмајер је веровао да је културна еманципација кључна основа за било какво будуће политичко уједињење. Сматрао је да Јужни Словени морају прво духовно и интелектуално да ојачају да би се одупрели германизацији и мађаризацији.
• Федерализам унутар Хабзбуршке монархије: Његов тренутни политички циљ био је преуређење Аустроугарске у федерацију у којој би уједињене хрватске земље (укључујући Босну и Херцеговину и Срем) биле потпуно равноправан политички чинилац Аустрији и Мађарској. Таква јака федерална јединица би се, у повољном историјском тренутку, лакше спојила са слободним јужнословенским државама попут Србије и Црне Горе.
• Заједница равноправних народа: Наглашавао је да Јужни Словени већ имају изграђене историјске националне идентитете који се морају уважавати. Будућа унија, према његовим речима, није смела да буде централистичка, већ заједница једнаких.
NG.A3