ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Prvo izdanje druge knjige Žarka Vasiljevića. Izuzetno retko.
Solidno očuvano, kompaktna, ima dva pečata gimnazije i biblioteke na prve dve stranice.

Autor - osoba Vasiljević, Žarko, 1892-1946 = Vasiljević, Žarko, 1892-1946
Naslov Minijature / Žarko Vasiljević
Vrsta građe poezija
Jezik srpski
Godina 1924
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Raskrsnice, 1924 (Beograd : `Jugoslavija`)
Fizički opis 23 str. ; 15 cm
(Broš.)
Napomene Kor. nasl.


ŽARKO VASILJEVIĆ
(Bela Crkva, 7. 5. 1892 – Novi Sad, 19. 9. 1946).
Žarko Vasiljević, srpski pesnik, dramaturg i reditelj, hroničar raspričanog, ironičnog lirskog tona. „Niko ni pre ni posle njega nije lirski autentično overio toponime i sudbine Novog Sada i drugih istorijskih naših gradova (Sombor, Bela Crkva), i niko, kao on, vremenu pomračene evropske savesti, nije nagovestio holokaust i zle datume nacističkih orgija.“ Bio je prvi posleratni upravnik pozorišta u Novom Sadu. Pozorište je obnovljeno pod imenom Vojvođansko narodno pozorište, pod kojim će raditi sve do 1951, kada mu se vraća ime Srpsko narodno pozorište.
Prometej pre dve decenije objavio knjigu izabranih pesama Žarka Vasiljevića „Na uglu gde Zlatna greda preseca sokak Hlebarski“, sa predgovorom Draška Ređepa.
Žarko Vasiljević sahranjen je na Almaškom groblju u Novom Sadu. ... [Društvo književnika Vojvodine]

* * *
„Umereni modernizam, blizak orijentaciji neoromantičara, ispoljili su vojvođanski pesnici Nenad Mitrov i Žarko Vasiljević. Vršnjaci prve modernističke generacije, oni se javljaju sasvim retko u manifestacijama modernista, a svoju pravu književnu zrelost dostižu znatno kasnije, na izmaku modernizma ili u postmodernističkom periodu. ... Žarko Vasiljević (1892–1946), iz porodice glumca, i sam pozorišni radnik, pred smrt upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, prešao je u svom razvoju put od umerenog, u biti epigonskog modernizma do poezije okrenute stvarnosti. Pravi svoj izraz našao je u pesničkom ciklusu o građanskoj Vojvodini ostvarenom osobenim poetskim realizmom. Na njemu je radio od 1936. do smrti. Pesme u dugim stihovima, čiji je slobodni ritam stalno na rubu prelaza u prozni izraz, izgledaju kao fragmenti jedinstvenog epa o Vojvodini, o njenim iluzijama i mitovima, o životu njenih građana koji teče u skladu s gotovim, unapred datim formulama, eposa ispevanog običnim, razgovornim, ponekad namerno suvoparnim jezikom, usporenog, monotonog ritma.“ [Jovan Deretić]
Dela:
Šaputanja, Beograd 1924;
Minijature, Beograd 1924;
Bol ulice, u: Tri prema jedan za poeziju (sa M. Leskovcem, D. Mikićem i N. Mitrovim), Novi Sad 1934;
Zapisi o Srbiji, Novi Sad 1946;
Lirski zapisi, Novi Sad 1949;
Na uglu gde Zlatna greda preseca sokak Hlebarski, Novi Sad 1971;
Pesme, Novi Sad 1976.
KC (K)