ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Odlično očuvano, većim delom nerasečeni tabaci!

Autor - osoba Elin Pelin, 1878-1949 = Elin Pelin, 1878-1949
Naslov Rod rođeni / Elin Pelin ; s bugarskog preveo Siniša Paunović
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1937
Izdavanje i proizvodnja Beograd : R. D. Ćuković, 1937 (Beograd : `Davidović`)
Fizički opis 46 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Paunović, Siniša, 1903-1995 = Paunović, Siniša, 1903-1995
(Broš.)
Napomene Pravo ime autora: Ivanov Dimitar.

Elin Pelin (rođen kao Dimitar Ivanov Stojanov; bug. Dimitъr Ivanov Stoяnov; 8. jul 1877. – 3. decembar, 1949) bio je bugarski pisac. Slavljen je zbog literarno uspešnih prikaza seoskog života.
Rođen je u selu Bajlovo u sofijskoj oblasti. Ime koje je dobio rođenjem je Dimitar Ivanov Stojanov. Otac mu je bio Ivan Stojanov, i majka Stojanka Ivanova i pripadali su vrlo velikoj seoskoj porodici koja je imala 11 dece.
Od detinjstva je voleo pisati. Najpre se okušao u slikarstvu i u pisanju stihova, da bi se kasnije u potpunosti posvetio proznom radu. Na kraju svog stvaralačkog puta je rekao:
„Bio sam toliko mlad kada sam počeo da pišem da sam jednostavno zaboravio koji je bio razlog za to`
Imao je formalno obrazovanje i želeo je postati učitelj. Nakon što je diplomirao, postao je učitelj u svom selu. Međutim, on dugo nije radio na tom poslu. Tada odlučuje postati pisac i uzima umetničko ime, Dimitar Stojanov je postao Elin Pelin 1897. godine.[3][4]
Njegov susret s Jordanom Jovkovim doprineo je u izrastanje klasičnog reprezentativnog nacionalnog pisca kratkih priča, kojima je umnogome odredio kasniji smer i lik bugarskog umetničkog pripovedanja. Prvu pripovetku „Draga je domovina“ (bug. Milo e otečestvoto) objavio je 1895. Od 1899. živeo je u Sofiji, gde je uređivao časopis „Seosko ćaskanje“ (1902–1903), radio kao bibliotekar. To mu je davalo dovoljno slobode za pisanje. 1910. godine postavljen je za upravnika posebnih zbirki u biblioteci u Sofiji.
Tokom Prvog svetskog rata Pelin je bio ratni izveštač, a kasnije je bio muzejski konzervator. U muzej Vazova dolazi 1924. godine i tamo je radio 20 godina.
Njegova najbolja dela nastala su tek nakon završetka Prvog svetskog rata. Prije Prvog svetskog rata, pisao je „Predlog porodici“ 1911. – priča o transformaciji iz seoskog života u moderno društvo. Knjiga je bila vrlo dobro prihvaćena i hvaljena zbog svojih živopisnih slika seoskog života u Bugarska sela.
Pelinova najbolja dela su posvećena bugarskom selu, gde prikazuje svakidašnji život kroz prizmu socijalne kritike; junaci su obični siromašni seljaci ili seoski učitelji. Stil mu je bio izvoran, neposredan i topao, obogaćen narodnim poslovicama. Ostvario je izvanredne, životvorne portrete seljaka u čijem karakteru se sukobljavaju elementarne strasti i čistota duše sa primitivizmom koji je posledica zaostalosti i bede i uzrok strasti i prizemnih poriva, nemoralnih postupaka i zločina.
Elin Pelin je i jedan od začetnika bugarske dečje književnosti.
Nagrade i priznanja
Godine 1940. postao je predsednik Društva bugarskih književnika.
Grad Novoselci pored njegovog rodnog Bajlovo danas nosi njegovo ime.
Izabran je za člana Bugarske akademije znanosti i umetnosti.
Dela
Pripovetke
„Pripovetke I` (1904)
„Pepeo mojih cipela“ (1905)
„S prozora“ (1906)
„Pripovetke II` (1904)
„Geraci“ (1922)
„Zemlja“ (1922)
„Izabrane priče“ (1922)
„Zbirka kratkih priča“ (1923)
Književnost za decu
„Jan Bibijan: Neverovatni doživljaji jednog klinca“ (1933)
„Jan Bibijan na Mesecu“ (1934)
MG43 (N)