ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Godina izdanja: Posle 1950.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Rasa Livada - Karantin

Prosveta, Beograd, 1978.
Mek povez, 78 strana, mrlje i zapisan broj telefona na zadnjoj korici. POSVETA RASE LIVADE!

Raša Livada (Subotica, 13. april 1948 — Beograd, 6. novembar 2007) bio je srpski književnik, prevodilac i izdavač.[1]
Biografija

Osnovnu školu је pohađao (1956–1964) i završio u Zemunu. U Sremskim Karlovcima pohađao i završio Učiteljsku školu (1964–1969).[2]

Osamdesetih godina bio je potpredsednik Srpskog PEN-a, predsednik Beogradske sekcije Udruženja književnika Srbije i prvi predsednik Odbora za zaštitu umetničkih sloboda. Jedan je od osnivača Srpskog književnog društva 2000. godine.

Godine 1985. osnovao je Književno društvo „Pismo“, pokrenuo istoimeni časopis za savremenu svetsku književnost. [1]Zajedno sa edicijom „Pismo” pokrenuo je sveske za jevrejsku, englesku, holandsku i rusku književnost. U saradnji sa „Maticom srpskom“ iz Novog Sada uređivao je i istoimenu biblioteku. U krilu ovog književnog društva osnovao je još nekoliko književnih časopisa („Ruski almanah“, „Istočnik“, „Erazmo“, „Mezuza“, „Schakespeare & Co.“).[1]

Jedan je od osnivača Srpskog književnog društva 2000. godine.

Preminuo je u Beogradu 6. novembra 2007. godine.[3]

Njegov legat je poklonjen Muzeju srpske književnosti „Adligat”.[4]
Bibliografija
Zbirka pesama

„Poprskan znojem kazaljki“ (1969)
„Atlantida“ (1972)
„Karantin“ (1977)

Poeme

„Ranjeni ditiramb“
„Horoskop“
„Rađanje soneta“

Izdavačko preduzeće „Prosveta“ 2006. godine po izboru Borislava Radovića u okviru biblioteke „Savremena poezija“ objavila je zbirku njegove poezije „Pesme“.[5]

Objavio je i antologiju „apolitičke poezije“ „Svetska poezija danas (časopis „Gradac“, 1981), koja je, zajedno sa njegovim pesničkim zbirkama, izvršila znatan uticaj na potonje generacije pesnika. Proširena i dopunjena, ova antologija objavljena je u dva toma u izdanju „Prosvete“ 1983. godine pod naslovom „Moderno svetsko pesništvo“.

Prevodio je poeziju Roberta Grejvsa, T. S. Eliota, Huana Himenesa, Jahude Amihaja i V. S. Mervina. Pesme su mu prevođene na preko dvadeset svetskih jezika.[1]
Nagrade

Za svoj književni, prevodilački i uređivački rad dobio je niz nagrada:

Brankova nagrada, za knjigu peama Poprskan znojem kazaljki, 1969.
Nagrada „Milan Rakić”, za knjigu pesama Karantin, 1978.
Nagrada „Jeremija Živanović”.
Nagrada „Zlatni beočug”.[1]