Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Književnost
ISBN: Ms
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

SKZ
Knjiga br 112.

Aleko Konstantinov (1. januar 1863 — 11. maj 1897) bio je bugarski pisac, pravnik, publicista i osnivač organizovanog turističkog pokreta u Bugarskoj.[1]

Život i aktivnost
Aleko Konstantinov rođen je u Svištovu (13. januara 1863. godine) u uglednoj porodici trgovkinje Ivanice Hadžikonstantinove, a po majčinoj liniji potiče iz velike vidinske porodice Šišmanov. Školovao se kod privatnih nastavnika Emanuela Vaskidoviča i Janka Mustakova, u školi u Svištovu i u Aprilskoj gimnaziji u Gabrovu. Srednju školu je završio u Nikolaevu, a 1885. diplomirao je pravo na Novoruskom univerzitetu u Odesi.

Po povratku u Bugarsku, Aleko je bio sudija (1885 - 1886) i tužilac (1886) Okružnog suda u Sofiji, kao i pomoćnik tužioca (1886 - 1888) i sudija u Sofijskom apelacionom sudu. Dva puta je bio otpušten zbog političkih razloga. Do kraja svog života bio je advokat u Sofiji.


Aleko Konstantinov - Bugarski pisac, advokat i publicista
Aleko Konstantinov ubijen prilikom neuspešnog atentata na svog partnera Mihaila Takeva. 23. maja 1897. godine obojica su bili u pećini u kojoj je rođen Takev i u kojoj je izabran za poslanika. Učestvovali su u proslavi praznika Svetih Ćirila i Metodija. Uveče istog dana, njih dvojica su se uputili ka Pazardžiku, ali su se zaustavili u selu Radilovo. Takev i Aleko napustili su selo oko 22 časa. Miloš Topalov i Petar Salepov pucaju na vagon i ubijaju Aleka Konstantinova. Salepov i Topalov osuđeni su na smrt, ali je Salepov dobio petnaest godina zatvora, zato što je bio maloletan.


Rani radovi
Prva štampana dela Aleka Konstantinova su pesme Ogledalo (1880) i Zašto? (1881), koje su objavljene u novinama „Čitava Bugarska“ i „Slobodna Bugarska“. U njima on ne krije svoj stav o političkoj situaciji u Bugarskoj.

Feljtoni
Kao student u gradu Nikolaevu, Aleko piše feljtone kao znak rane šaljive reakcije na stvarnost. Do kraja života stvorio je preko 40 feljtona. Glavne teme u njegovom radu su ukidanje izbornih prava bugarskog naroda, ponašanje ministra, poslanika, monaha i hitni socijalni problemi. Stvara ravnotežu između ljutnje i smeha, mržnje i bola, istovremeno kršeći umetničke i etničke mere. Smeh je majstorski, on prigovara, ali i zabavlja. Uvodi čitaoca u ironičnu „igru“ kroz asocijacije, pitanja, reference i komentare i stvara atmosferu poverenja i opuštenog ćaskanja. Upravo ta šaljiva atmosfera prožima ceo feljton - od naslova do natpisa i potpisa. Često se pretvara u oštar sarkazam koji se zasniva na moralnoj anksioznosti. Noviteti u ovom žanru su „Strast“ i „Srećna Nova godina“, gde je predmet ironije autor, koji se distancirao, dokazao svoju duhovnu nezavisnost i formirao se kao ličnost.

Prevodi
Aleko prevodi dela A.S.Puškin, N.A.Nekrasov, Molier i dr. Njegova dela su prevedena na oko 30 jezika. Prvi prevodi datiraju sa kraja XIX veka (estonski, ruski, srpski) i početka XX veka (nemački, poljski, francuski, češki i drugi).

Zanimljivosti
Po Aleku je nazvan vrh planine Rile, vrh Aleko, turistički centar Aleko na Vitoši, a 2017. godine u njegovu čast je raskrsnica u Čikagu dobila ime Aleko Konstantinov.[2]

Kuća muzeja Aleko Konstantinov u Svištovu deo je 100 Nacionalnih turističkih lokacija.

Zanimljiva je činjenica vezana za ruskog cara Aleksandra II. Naime, on je tokom svoje treće posete Bugarskoj odseo u kući Aleka Konstantinova. Po samom dolasku primetio je da ulaz u kuću krasi veliki venac od prirodnog cveća koji su četiri devojke držale odevene u narodnim nošnjama. Sa balkona kuće svog oca, Aleko je posmatrao prelazak ruskih trupa preko mosta. Mali Aleko je prisutan u ovoj sceni i to na njega ostavlja snažan utisak, usadivši u njemu ljubav prema svemu ruskom.

Uredba u Alekovoj kući sačuvana je kao i kada je Aleksandar II živeo tamo, a od 1979. godine kuća je postala muzej.