ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Izdavačka knjižarnica Napredak, Beograd 1922, mek povez, 348 strana
Potpis na prednjoj korici, par oštećenja korice spolja, generalno solidno stanje, bez većih oštećenja

Žil Mišle (francuski Jules Michelet, 1798—1874), jedan od najznačajnijih francuskih istoričara 19. veka bio je svojim savremenicima, bez obzira da li su ga osporavali ili podržavali, poznat kao revolucionaran duh i čovek izuzetne osetljivosti za aktuelna društvena i politička pitanja. Iz te spremnosti da artikuliše društvene probleme proistekla je njegova uloga u Revoluciji 1848. godine. Kako Žak Godšo, istoričar ovih revolucionarnih zbivanja navodi, Mišle nije bio među znatnijim političkim delatnicima ali su previranja na njegovom seminaru u Parizu govorila o ulozi intelektualca u ovom pokretu i uopšte o mentalitetu jednog doba…

Mišle je poticao iz pariske porodice sa hugenotskim tradicijama. Njegov otac bio je propali štampar zbog mera cenzure koje je Napoleon Bonaparta uveo 1800. godine. Sam Žil bio je briljantan student na Koležu Karla Velikog. Profesor na ovoj ustanovi postao je 1821, kada je imao svega 23 godine. Potom je imenovan za šefa Nacionalnog arhiva 1830. i profesora u Francuskom koležu 1838. godine. Predavanja koja je držao o istoriji Evrope, u koja je utkao svoje oduševljenje revolucijom, privlačila su brojnu publiku. Već su njegova predavanja o jezuitima iz 1843. izazvala burnu reakciju javnosti. On je ismevao jezuitski moral na šta su studenti katolici reagovali protestima i zvižducima. Usledila je reakcija studenata liberala i republikanaca.

Narednih godina njegova predavanja O Rimu i Francuskoj, Francuskoj i Poljskoj (1845) i Isusu i revoluciji (1846) izazvala su još veće interesovanje. Neredi i negodovanje su se sa Univerziteta prelivali na pariske ulice. O Mišleu je raspravljao i Dom perova. Neki su ga optuživali da vodi antidruštvenu kampanju dok je ministar javnog obrazovanja Salvandi stao u Mišleovu odbranu navodeći da je Francuski kolež slobodna institucija ali je istovremeno osuđivao Mišleovu kritiku crkve. Konzervativna štampa je sve žešće napadala Mišlea. Ministar unurašnjih poslova je tražio od Salvandija da upozori Mišlea kako je neprihvatljivo da na svojim predavanjima izlazi izvan okvira naznačenih u programu tečaja. Mišle ipak nije prestajao da najavljuje revoluciju. Dana 16. decembra 1847. on je govorio kako predstoji socijalni pokret u prilog naroda i kako treba oformiti savez intelektualaca i manuelnih radnika protiv sistema. Već 23. decembra čuli su se, iz publike, povici Dole Gizo!, Živela reforma! pa čak i Dole Luj-Filip! Mišle je govorio u korist poljskih interesa čija je pobuna u Galiciji baš u to vreme bila ugušena kao i u korist nezaposlenih, koji su bili žrtve ekonomske krize. Dana 30. decembra Mišle je pozvao svoje slušaoce da daju smer narodnoj volji, stvaraju škole, staraju se o ženama koje žive u bedi i proširiju uticaj javnosti na javne poslove.

Vlada je ubrzo procenila da su revolucionarne tendencije na Mišleovom tečaju neprihvatljive pa je obustavljen 2. januara 1848. godine. Mišle je protestovao i pisao je ministru kako je svojim predavanjima hteo da predupredi klasnu borbu i da ukloni pregrade, više prividne nego stvarne, koje razdvajaju te klase i izazivaju njihovo uzajamno neprijateljstvo, iako im interesi, u osnovi, nisu suprotni. Protiv Mišleovog uklanjanja je 6. januara protestovalo više od petsto ljudi u Latinskom kvartu u Parizu. Pjer Žozef Prudon (1809—1865) je sa podsmehom pisao o Mišleovom uklanjanju