ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

U dobrom stanju, osim mrlja na koricama, kao na slici


Petrović Nјegoš, Petar II, 1813-1851 = Petrović Njegoš, Petar II, 1813-1851
Gorski vijenac : istoričesko sobitije pri svršetku XVII vijeka / sočinenije Petra Petrovića Nјegoša
Vrsta građe poezija
Jezik srpski
Godina 1940
Beograd : Zadruga Profesorskoga društva, 1940
Fizički opis LXV, 197 str. : autorove slike ; 19 cm
Drugi autori - osoba Kovačević, Božidar
Zbirka Luča ; 37-38
Str. VII-XXXVII: Nјegoš / Božidar Kovačević
Bibliografija: str. XL-LXV.
Predmetne odrednice
Petrović Njegoš, Petar, 1813-1851 -- `Gorski vijenac`

`Ovo je treći komentar „Gorskoga vijenca“: prvi je Stjepana Mitrova Ljubiše (1868), a drugi M. Rešetara (1890; deseti put objavlјen i dopunjen 1940). Sem toga bilo je još nekih pokušaja tumačenja: Nepoznatoga (v. Jedan rani komentar G. v. od D. Vuksana, Prilozi P. Popovića 1936, `s. 299); takođe od Nepoznatoga, po Rešetaru, u izdanju Braće Popovića (1901) i U. Džonića, opet po Rešetaru (ženevsko izdanje 1917), a izgleda da je posle smrti moga neprežalјenoga školskoga druga i odličnoga znaoca Njegoševa jezika Dra Danila Vušovića ostala znatna građa za komentar koji je pok. Vušović nameravao da objavi (v. Sjećanje na. Dr. D. Vušovića, od LJ. Nikčevića, Slobodna misao, 12. maj 1940). Iz razgovora sa prof. Stankom Perunovićem (kome blagodarim što je usrdno pratio ovaj moj rad) doznao sam da je porodica Vušovićeva zamolila jednog njegovog zemlјaka da taj komentar sredi, te će po svoj prilici i Vušovićev rad biti objavlјen, što će svakoga, koji ga je poznavao, radovati.

Svoja tumačenja ja sam radio, uglavnom za jugoslovensku omladinu i za šire redove čitalaca. Kao nastavnik video sam da i najbolјi učenici često ne razumeju stihove koji se čine jasni, pa sam se stoga trudio da ukratko i jasno objasnim sve što sam mislio da treba objašnjavati čitaocu obična obrazovanja. Prirodno je što sam se često slagao sa g, Rešetarem koji se pedeset godina bavi Nјegošem i kome neka je za to svaka slava, čast i hvala. Ali hotimičio nisam išao za njim, pa ako se na nekim mestima slažemo to je proizišlo iz same suštine stihova koji se drukčije nisu mogli ni razumeti nego kako su ih dosadašnji komentatori shvatili. Ali ima dosta stihova koje sam protumačio drukčije ili kojima sam ja jedini tumač, jer su ih raniji komentatori obilazili ili previđali. Danteovu „Božansku komediju“ tumačili su mnogi, i svaki je komentar koristio kojom novinom, pa se nadam da će i moja tumačenja olakšati čitanje i razumevanje „Gorskoga vijenca“.
Namenjujući ga omladini i narodu, ja sam ga podelio na pojave radi lakšeg shvatanja, a uvod o životu i radu Nјegoševu dao sam u krupnim crtama, bez naučnoga balasta, da bi bio jasniji i čitlјiviji. Za one čitaoce koji hoće dublјe da proučavaju Nјegoša dodajem bibliografske beleške. Bilo bi ih mnogo više da se nisam ograničio na spise i građu o Nјegošu kao pesniku, vladaru i čoveku; i tako shvaćene, one su ipak dopuna ranijIm podacima (Dragović M. Pokušaj za bibliografiju C. G. Cetinje 1892; Chotch P. La Bibliografia del Montenegro. PHM 1925; Durkowicz- Jakszicz L. Petar II Petrović-Njegoš. Varšava 1938, c. XV-XXXII). Nјegoševa sva dela po hronološkom redu postanka popisao je D. Vušović (Cjelokupna djela P. II P. Nјegoša. Drugo izdanje. B. 1936; s. XI); ja ih zbog toga ovde neću navoditi.`