ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

1. izdanje 1926 GOD,LEPO OCUVANA KNJIGA

ilustrovao Miloš Buzadzić


Jovanka Hrvaćanin rođena je 20. januara 1899. godine u Dubici (Hrvatskoj). Gimnaziju je učila u Bjelovaru i Beogradu. Maturirala je i diplomirala nemački jezik i književnost u Beogradu. Bavila se uredništvom i prevođenjem sa slovenačkog, ukrajinskog i makedonskog jezika.

Objavila je više knjiga poezije: `Pjesme neviđenom` 1926, `Otkinuto lišće` 1939, `Sabiranje za najmanje` 1946, `Računske šale za naše male` 1946, `Zanat je zlatan` 1947, `I ja računam` 1951, `Mica s deset lica` 1954, `Pod brezom` 1955, `Tragom srca` (izbor) 1972. i knjigu proze: `Zapisi` 1933. Bila je član predratnog PEN-a i udruženja književnika Srbije.

Umrla je 1987. godine u Beogradu.

* * *

`Jovanka Hrvaćanin je pesnik zrelog i umetnički visokog izraza. Njena poezija je topla, ženska i misaona. Stihovima se trudi da sa što manje reči izrazi misao i prenese osećanje. Njena prva zbirka `Pjesme neviđenom` je od onih knjiga koje ne podležu modi, koje će uvek imati čitaoce i osvajati svojom neposrednošću. Bavila se poezijom za decu i prevodima sa ruskog i slovenačkog, u koje unosi po što va nje i nesebičnost koji su potrebni da prevođeno delo ne izgubi ništa od svoje lepote prilikom prevoda. Kod ove pesnikinje je unutrašnji život moćniji od utisaka spolja. Po iskrenosti i elegičnosti donekle podseća na Danicu Marković. Peva po osećanju, i njena pesma je uvek izraz duševnog zbivanja. Kroz pesme se naslućuje idealistička, osetljiva, čežnjiva priroda, upućena na sebe. Ljubavni motiv uvek je diskretno opevan.
Snežana S. Baščarević (Leposavić): Književnice međuratne književnosti i književni kanon


O njenoj privatnoj situaciji

Jovanka Hrvaćanin je rođena 20. januara 1899. godine u Dubici (današnji naziv Hrvatska Dubica), ali je rano detinjstvo provela u Beogradu. Nakon smrti mlađeg brata i očevog gubitka posla u Pres-birou, 1903, vratila se sa porodicom u rodno mesto, gde je završila osnovu školu. Zbog političkih prilika, ali i angažmana njenog oca, Moja, koji je, kao miletićevac, osnivač i organizator prvih svetosavskih beseda u Dubici i Jasenovcu i član glavnog odbora Radikalne stranke, uhapšen i odveden u Zagreb, gde je, u bolnici zagrebačkog zatvora, i dočekao kraj rata, Jovankino školovanje bilo je neuredno, obeleženo naglim prekidima i preseljenjima. Autorkina prepiska sa pomorskim kapetanom (od novembra 1915. do marta 1918), kome se javila na oglas u želji da prekrati vreme koje je u toku rata provela u rodnom mestu, u svojevrsnoj izolaciji, osnova je njenog jedinog, epistolarnog romana Neviđeni. Gimnaziju je učila u Bjelovaru i Beogradu a, nakon Prvog svetskog rata, diplomirala je na Filološkom fakultetu (1923) i položila profesorski ispit (1926). Radila je kao profesorka u Ženskoj gimnaziji (1923—1931) i Učiteljskoj školi u Novom Sadu, Prvoj ženskoj gimanziji u Beogradu (1933—1940). U Novom Sadu je osnovala Udruženje univerzitetski obrazovanih žena i bila njegov prvi predsednik. Posle Drugog svetskog rata radi u Pedagoškom institutu, u sekciji za dečju i omladinsku književnost i štampu (1949—1950), potom kao urednik Dečje knjige (1951—1953) — sa te je pozicije i penzionisana 1953. Umrla je u Beogradu 1987.


O njenoj profesionalnoj situaciji

Jovanka Hrvaćanin je počela da piše još u osnovnoj školi, kada je i objavila prve pesme. Dve zbirke pesama (Pjesme neviđenom, Otkinuto lišće) i kratka lirska proza Zapisi nastaju u međuratnom periodu, kada je prisutna u gotovo svim tadašnjim časopisima (Književnom jugu, Književnoj reviji, Ženi, Svetlosti, Novoj svetlosti, Vencu, Misli, cetinjskom almanahu Zapisi, subotičkom Književnom Severu, dečjem listu Miroljub, novosadskim Dečjim novinama, Zastavi, Pravdi). Nakon Drugog svetskog rata pretežno se bavi pisanjem za decu, za koje ju je, kako je autorka govorila, pridobila Desanka Maksimović. Pisac je i kratkog epistolarnog romana Neviđeni, koji je prvi put objavljen 1995. godine u časopisu ProFemina, u tri nastavka. O njoj su pisali Jeremija Živanović, Isidora Sekulić, Ksenija Atanasijević, Ljubica Marković, Velimir Živojinović, Božidar Kovačević, Desanka Maksimović. Prevodila je mnogo, najviše sa slovenskih jezika: Karela Čapeka, Frana Šrameka, Gorkog, V. Ivanova, Franca Bevka, Antona Aškerca, Ševčenka, Lasju Ukrajinku, Kristinu Brenkovu, Ivana Cankara.


Radovi ove autorke

Monografije

Pjesme neviđenom (1926)
Zapisi (1933)
Saradnja kuće u osposobljavanju učenika za pismene zadatke (1938)
Otkinuto lišće (1939)
Prava vrednost književnosti (1941)
Računske šale za naše male (1946)
Sabiranje za najmlađe (1946)
Zanat je zlatan (1947)
I ja računam (1951)
Mica s deset lica i njena drugarica (1954)
Pod brezom (1955)
Tragom srca (1972)
Ptice me bude (1979)


Članci i drugi sastavni delovi

[Ostavi nek se list kraj lista slaže…] (1927)
R. St. Mićić: Životni put jednog prosvetnog radnika (1940)
Neviđeni (1995)


Neknjižna građa

Autograf romana Neviđeni ()
Proletna kišica (1953)


Recepcije
Recepcija tokom života autorke

Srbské básnířky: anthologije (Otto F. Babler — 1929)
Jovanka Hrvaćanin i Kristina Brenkova (Desanka Maksimović — 1979)
Jovanka Hrvaćanin: Zapisi, Novi Sad, 1933 (M. — 1933)
Jovanka Hrvaćanin: Otkinuto lišće, Skoplje, 1939 (Desanka Maksimović — 1939)
Jovanka Hrvaćanin: Saradnja kuće u osposobljavanju učenika za pismene zadatke (Aleksandra Serđukova — 1938)
Prva reč (Jeremija Živanović — 1926)
Savremena srpska ženska lirika (Ljubica Marković — 1929)


Recepcija nakon njene smrti

Jovanka Hrvaćanin (Miomir Milinković — 2010)
Sa piscima i o piscima međuratnim (Dragoljub S. Ignjatović — 1992)