ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Slavomir Nastasijevic - Nesudjeni zetovi
Komedija u tri cina

Kirhner, Vrsac, 1939.
Mek povez, 95 strana. Za ocuvanost, vidi slike.
RETKO!

НАСТАСИЈЕВИЋ Славомир – драмски писац (Горњи Милановац, 11. VI 1904 – Нови Сад, 4. X 1983). Из познате је уметничке породице (браћа су му Момчило, песник, Живорад, сликар, и Светомир, композитор). И син Мирослав Н. такође је био књижевник. Дипломирао је на групи за класичне језике и историју на Филозофском факултету у Бгду (1933), а затим је стално службовао као професор: од 1932. до 1939. у Вршцу, од 1939. до 1945. у III мушкој гимназији у Бгду, од 1948. до 1954. у Алексинцу и коначно од 1954. до пензионисања у Учитељској школи у Сремским Карловцима. Сарађивао је у листовима „Правда“ и „Браничево“. Поред неколико романа, написао је и либрето Први устанак за оперу свог брата Светомира. Објавио је два позоришна комада: Врачара Божана, комедија у 5 чинова из београдског монденско-циганског живота (1937), и Несуђени зетови, комедија у 3 чина (1938), која му је у 1942. изведена у ДНП у Панчеву. У првој комедији, Врачара Божана, којом је показао несумњив смисао за хумор, нарочито сатиру и пријатне комичне ситуације, није до краја успешно градио ликове, а радња није увек довољно образложена. Тематско-идејна садржина комедије је занимљива, али није значајна. Ни у комедији Несуђени зетови тематско-идејна садржина није ни озбиљна ни нарочито актуелна и најпре је, ипак, забавно-лакрдијашка. У њој се млада, необразована, површна и наивна девојка преко новинског огласа упознаје са лажним дипломатом и заљубљује се у њега преко писама, одбацивши љубав сиромашног студента, којем се, излечена од заблуда, на крају ипак враћа после више замршених перипетија и горких разочарања. Карактеризација његових ликова је понеким сликарским потезима добро изражена, радња и заплети само повремено полетни, али не увек природни и убедљивије образложени, док хумор ту и тамо избија из неких комичних ситуација. Овом комедијом Н. је, несумњиво, потврдио свој смисао за комични жанр, за који, пак, треба више уметничке снаге и средстава.

БИБЛ: Врачара Божана, Вршац 1937; Несуђени зетови, Вршац 1939; Гвапо, Бгд 1957; Hanibal ante portas, I–II, Бгд 1958; Деспот Стеван, Бгд 1960; Витези кнеза Лазара, Бгд 1962; Јулије Цезар, Бгд 1964.