ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1850 - 1899.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

U dobrom stanju. Prekoričena, zadržane originalne korice. Tabaci najećim delom nerasečeni. Povez odličan, stranice čiste i bele.


Djela Matije Bana. Dio 1, Pjesništvo. Knj. 1, Mejrima: tragedija; Milijenko i Dobrila: tragedija
Vrsta građe drama
Jezik srpski
Godina 1889
Izdavanje i proizvodnja U Beogradu : Kralјevsko srps

ka državna štamparija, 1889
Fizički opis [7], 293 str. ; 20 cm.


Matija Ban (Petrovo Selo kod Dubrovnika, 16. decembar 1818 — Beograd, 1/14. mart 1903) bio je srpski profesor, političar i diplomata. Jedan je od najpoznatijih predstavnika nacionalnog pokreta Srba u Dubrovniku.
Školovao su u Dubrovniku, gde je završio gimnaziju, filozofske i pedagoške nauke. Radio je prvo kao pisar u jednoj advokatskoj kancelariji, a potom u katastru u Dubrovniku. Proveo je nekoliko godina na Istoku, na ostrvu u carigradskoj okolini, Carigradu i Brusi, povremeno podučavajući druge, učeći i sam, a povremeno je živeo na svom imanju u Anadoliji. Godine 1844. došao je u Beograd, gde postaje vaspitač kćeri kneza Aleksandra Karađorđevića. Bio je šef pres-biroa i vodio je poslove nacionalne propagande i član Srpske kralјevske akademije, a u isto vreme jedan od najplodnijih srpskih pisaca.
Pisao je drame u duhu klasicizma i tragedije u stihu, sa istorijskom tematikom; poznate su i njegove pedagoške rasprave. Nјegove najpoznatije drame su: Merima, Smrt Uroša V, Kralј Vukašin, Knez Nikola Zrinjski, Jan Hus i mnoge druge.
Po njegovom imanju i kući jedan deo Beograda nosi naziv Banovo Brdo.
Supruga mu je bila poreklom Grkinja, Margarita, a starija ćerka im je bila Poleksija Todorović. Poleksija je bila slikarka i supruga slikara Steve Todorovića. U Rimu je u vreme Prvog svetskog rata osnovala i bila na čelu društva „Komitet srpskih žena“.
Školovao se u Dubrovniku, gde je završio gimnaziju, filozofske i pedagoške nauke. Godine 1834. stupio u franjevački red, ali je ubrzo iz njega istupio.
Radio je prvo kao pisar u jednoj advokatskoj kancelariji, a potom u katastru u Dubrovniku. Proveo je nekoliko godina na Istoku, na ostrvu Halki u carigradskoj okolini, Carigradu i Brusi, povremeno podučavajući druge, učeći i sam, a povremeno je živeo na svom imanju u Anadoliji. Godine 1844. došao je u Beograd, gde postaje vaspitač kćeri kneza Aleksandra Karađorđevića. Kao rezultat tog pedagoškog rada su tri sveske Vospitatelјa ženskog (1847) Bio je šef pres-biroa i vodio je poslove nacionalne propagande i član Srpske kralјevske akademije, a u isto vreme jedan od najplodnijih srpskih pisaca. Pisao je drame u duhu klasicizma i tragedije u stihu, sa istorijskom tematikom; poznate su i njegove pedagoške rasprave. Nјegove najpoznatije drame su: Merima, Smrt Uroša V, kralј Vukašin, knez Nikola Zrinjski, Jan Hus i mnoge druge.
Matija Ban je osnivač jednog političkog programa nacionalnog ujedinjenja i oslobođenja Južnih Slovena. Država bi trebalo da bude neka vrsta unije Hrvatske i Srbije, kojoj bi se potom, po želјi, priklјučila i velika Bugarska. Bugarski knez Ferdinand ga je odlikovao 1897. godine najvišim stepenom bugarskog ordena za građanske vrline. Prema Banovom konceptu federalne jugoslovenske države, Srbija treba da ima ulogu kolovođe, i granice bi joj bile istorijske srpske zemlјe od rijeka Vrbas i Cetina do grada Sofija, ujedinjenjem: Srbija, Srem, Bačka, Banat, Bosna, Hercegovina, Crna Gora, Stara Srbija, sjeverna Albanija, Boka kotorska, Dalmacija i Bosanska krajina. Hrvatsko-slavonski ostatak jugoslovenskih teritorija na zapad bi zajedno i sa slovenačkim oblastima i primorjem do Trsta uklјučivao Veliku Hrvatsku. Ovaj plan je uručio Stevanu Knićaninu.
U svome obraćanju Jovanu Ristiću, tadašnjem ministru inostranih dela Kneževine Srbije, 23. marta 1879. godine Matija Ban predlaže osnivanje Odbora za Makedoniju pod zaštitom Sv. Save. Zadatak tog Odbora bio bi štampanje knjiga za to područje, kao i »da odbor traži srpske učitelјe za tamošnje predele i označava decu koja bi se otud primala sa blagodejanjem u naše škole«. Uz to, predložio je i osnivanje pododbora u Vranju, Skoplјu, Tetovu, Kumanovu, Prizrenu, Kičevu, Prilepu, Kosturu, Ohridu.
Ban je 1848. skovao reč četnik po uzoru na polјski jezik da bi označio gerilca u Grbalјskoj buni.
U prvo vreme je službovao pri advokatskoj kancelariji jednog dubrovačkog advokata, a potom i u katastru Dubrovnika, da bi 1839. godine prešao u Carigrad, gde je kao profesor italijanskog jezika predavao u grčkoj školi na Halki. Savladao je i francuski i grčki jezik i u francuskoj školi na Halki fakultativno pohađao predavanja iz oblasti vojnih nauka. U školu Sv. Vendikta u Carigradu prešao je 1840. godine kao nastavnik istorije i geografije, a istovremeno je u školi Bebeka predavao francuski jezik. U Anadoliju je prešao 1841. godine i kupio imanje u Bursi, koje je prodao 1844. godine i prešao u Beograd, odbivši prethodno sve ponuđene mu profesorske službe u Carigradu. U Beogradu je počevši od 1845. godine radio kao vaspitač ćerke kneza Aleksandra Karađorđevića, Kleopatre (1835—1855), na osnovu čega je objavio i knjigu Vospitač ženski (u tri toma) 1847. godine. Na Liceju u Beogradu je 1850. godine predavao francuski jezik i istoriju književnosti. Od osnivanja Škole za telegrafiste i na Vojnoj akademiji, predavao je francuski jezik od 1858. godine. Po osnivanju Presbiroa Ministarstva inostranih dela Kneževine Srbije 1861. godine, bio je njegov prvi načelnik, gde se zadržao do penzionisanja 1880. godine.
U vreme Srpskog pokreta u Ugarskoj 1848-1849 godine bio je izuzetno aktivan na diplomatskom polјu, kao i kasnije u vreme Krimskog rata 1853-1856 godine. U diplomatskim misijama boravio je u Karlovcima kod patrijarha Josifa (Rajačića) 1848, a iste godine i kod bana Josipa Jelačića i kod Ljudevita Gaja u Zagrebu; po nalogu srpske vlade. U Novom Sadu je Matija Ban 1848. godine sastavio proklamaciju kojom poziva Srbe da to da od centralnih vlasti traže samoupravu u Austrijskoj Carevini. Držao je i patriotske i političke govore po srpskim mestima u Austriji, a u Zadru je objavio još jednu proklamaciju narodu Dalmacije, da se pridruži srpskom pokretu. Na povratku je boravio i u Dubrovnik, gde je sastavio srpsko-dubrovačku himnu; kao i na Cetinju, na dvoru Petra II Petrovića Nјegoša. Na Cetinju i u Dubrovniku, ponovo je boravio već naredne, 1849. godine, za vreme srpsko-mađarskih borbi. U Beograd se vratio 1850. godine. U vreme Krimskog rata je 1854. i 1855. godine išao diplomatskim poslom u Carigrad i na Cetinje, na dvor kneza Danila Petrovića Nјegoša. U Karlovce i Beč putovao je 1860. i 1861. godine, opet u diplomatske misije po nalogu srpske vlade.
Matija Ban se zalagao za ideje liberalnog katolicizma i bio jedan od vodećih predstavnika srpskog katoličkog pokreta u Dubrovniku. U Beogradu je bio blizak krugu Ilije Garašanina, kao izraziti pristalica južnoslovenskog ujedinjenja. Prema njegovom nacrtu, koji je sastavio u Beogradu, južnoslovensko ujedinjenje bi trebalo da bude izvršeno spajanjem ujedinjenih srpskih zemalјa sa hrvatskim u konfederaciju, kojoj bi se mogla priklјučiti i Bugarska, u čemu se ogleda i velika sličnost sa Garašaninom. Ban je skovao i izraz „Jugosloven“ 1835. godine, a u vreme Srpskog pokreta 1848-1849 godine i reč „četnik“ i sastavio Pravila o četničkom ratovanju, čime je postao rodonačelnik, osnivač srpskog četničkog pokreta.
Matija Ban se ostvario i kao jedan od najplodnijih srpskih pisaca. Pisao je pesme, prozna književna dela i istorijske radove. Sarađivao je sa brojnim listovima koji su izlazili u Srbiji ili među Srbima u Austriji, u Carigradskom glasniku (listu Srba iz Osmanskog carstva) i u listu L’Avenire (Budućnost) u Dubrovniku. Od književnih dela, najveći trag je ostavio dramama sa istorijskom tematikom u duhu klasicizma i stihovanim tragedijama, od kojih su najpoznatije Smrt Uroša V, Kralј Vukašin, Merima. U istoriografiji je ostavio nešto manje značajno delo, prvenstveno naučno-popularne i publicističke rasprave, među kojima se ističu Prvobitni i kasniji sloveni na Balkanskom poluostrvu, O rešavanju istočnog pitanja u vezi sa starijom i novijom srpskom istorijom, O Karađorđevom radu na unapređenju prosvete...
U nacionalnom radu, Ban se posebno isticao. Predložio je osnivanje Društva Svetog Save, podizanje crkve svetom Savi na Vračaru, gde su njegove mošti spalјene 1594. godine. Nјegov rad u Srbiji bio je priznat i Matija je primlјen u članstvo Družstva srpske slovesnosti 12. januara 1858. godine, Srpsko učeno društvo 29. juna 1864. i u Srpsku kralјevsku akademiju 5. aprila 1887 godine, čiji je i sekretar bio od 27. maja 1887. do 22. februara 1892. godine.
Dok je bio u Beogradu, Matija Ban je 1879. godine prvi izneo ideju podizanja crkve Svetog Save na Vračaru. Kasnije, 1895. godine je osnovano Društvo za podizanje hrama svetog Save na Vračaru, a 1905. godine raspisan javni konkurs za izradu projekta hrama.
Po njegovom imanju i kući jedan deo Beograda nosi naziv Banovo Brdo.
Prvi je uveo termin `Jugosloven`, a to je učinio u jednoj svojoj pesmi iz 1835. godine.
Spada među najproduktivnije srpske pisce.
U maju 2022. postavlјen je spomenik Matiji Banu ispred zgrade opštine Čukarica.
• Od 12. januara 1858. godine: Redovni član Družstva Srbske Slovesnosti (skr. DSS)
• Od 29. juna 1864. godine: Redovni član Srpskog učenog društva (skr. SUD), odnosno Odseka za nauke moralne, jezikoslovne i literaturne
• Od 5. aprila 1887. godine: Pravi član Srpske kralјevske akademije (skr. SKA), odnosno Akademije umetnosti
• Od 27. maja 1887. do 22. februara 1892. godine: Sekretar Srpske kralјevske akademije


Bibliografija:
Бан, Матија: „Воспитатель женскій пише Матія Банъ“ Прва свезка (Београд: Кньигопечатня Княжества Србскогъ, 1847)
Бан, Матија: „Правила о четничкой войни. Протолмачіо изъ польскога са некимъ променама, изметцима и додатцима Матія Банъ.“ (Београд: Кньигопечатня Княжества Србскогъ, 1848)
Бан, Матија: „Основи рата. Саставio по начелама найискусніи войвода Матія Банъ.“ (Београд: Кньигопечатня Княжества Србскогъ, 1848)
Бан, Матија: „Мейрима или Бошняаци: Позоришно дѣло у петъ раздѣла. Списао Матія Банъ Дубровчанинъ“ (Нови Сад: Нар. Кнъигопечатня Др. Данила Медаковића, 1851)
Ban, Matija: „Dubrovnik cviet narodnoga književstva: Svezak drugi za godinu MDCCCLI“ (Zagreb: Tiskarnica Dra. Ljudevita Gaja, 1851)

Матија Бан: Заноси. - У: Словинац, број 4, стр. 61, 1883.
Бан, Матија: „Цвиети србске: Драма у петъ раздѣла. Написао Матія Банъ за педесето-годишню светковину ослобођеня Србiє“ (Београд: Кньигопечатня Александра Андрића, 1866)
Ban, Matija: „Car Lazar ili Propast na Kosovu: Tragedija u 5 razdjela“, Dubrovnik: Zabavnik Narodne štionice dubrovačke za godinu 1867 (Split: Brzotiskom Antuna Zannoni, (1866). стр. 25-144)
Ban, Matija: „Smrt posljednjega Nemanjića: Tragedija u 5 razdiela“, Dragoljub: Zabavni i poučni list Broj 19 (Zagreb: Gjuro Dreželić, (1867). стр. 289-296)
Ban, Matija: „Uroš V i mati mu Jelena: Tragedija u pet razdjela“, Dubrovnik: Zabavnik Narodne štionice dubrovačke za godinu 1868 (Split: Brzotiskom Antuna Zannoni, (1868). стр. 3-55)
Ban, Matija: „Vanda kraljica poljska: Tragedija M. Bana u 5 činova“ (Dubrovnik: Naklada tiskarnice Dragutina Pretnera, 1882, Slovinac Broj 7. стр. 98-105)
Ban, Matija: Zanosi, 1883, (Slovinac Broj 4. str. 61-62)

Ban, Matija: „Jan Hus: Tragedija u 5 činova“ (Dubrovnik: Naklada tiskarnice Dragutina Pretnera, 1884, Slovinac Broj 3 – pp. 34–42, Broj 4 – pp. 50–57, Broj 5 – pp. 65–74, Broj 6 – pp. 83–90, Broj 7 – pp. 97–105)
Бан, Матија: „Solution de la Question d`Orient: par l`Europe ou par La Porte?“ (Београд: Imprimerie d`État, 1885)
Ban, Matija: „Knez Nikola Zrinjski: Junačka drama u pet činova“ (Zagreb: Matica hrvatska, 1888)
Бан, Матија: „Моралне и политичне искрице из словенске историје“ (Београд: Краљевско-српска државна штампарија, 1888)
Бан, Матија: „О Ивану Гундулићу“ (Београд: Краљевско-српска државна штампарија, 1888)
Бан, Матија: „Марта Посадница или Пад Великог Новгорода“ (Београд: Краљевско-српска државна штампарија, 1889)
Бан, Матија: „Живот мајора Мише Атанасијевића“, Гласник српског ученог друштва Књига 71 (Београд: Српско учено друштво, 1890)
Бан, Матија: „Дјела“ I-VIII (Београд: Краљевско-српска државна штампарија, 1889-1892)