ISBN: -
Godina izdanja: 1850 - 1899.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Naslov: Srpske narodne pjesme iz Bosne i Hercegovine : Junačke pjesme starijeg vremena. Knjiga treća.
Sakupio i na svijet izdao: Bogoljub Petranović
Izdavač: Beograd : Autorsko izdanje (?)
Pismo: ćirilica
Br. strana: 653 + XIII
Format: 20 cm
Povez: tvrdi

Iako je knjiga stara preko 150 godina knjižni blok je veoma dobro očuvan: tabaci su odlično povezani međusobno, ceo knjižni blok je kompaktan ali se potpuno odvojio od korica; listovi su čisti, nigde nema podvlačenja, obeležavanja, dopisivanja i sl. ali ima desetak nenamerno savijenih listova (nije posledica pravljenja `magarećih ušiju`) i u gornjem i u donjem slobodnom uglu, i žućkastih sitnih flekica pogotovu na prvih desetak listova; korice i rikna su kao na slikama.

Retko u ponudi!
Prvo izdanje iz 1870. godine!
Nigde nije upisan izdavač ali se iz predgovora može zaključiti da se radi o autorskom izdanju. Knjiga je štampana u Beogradu, u Državnoj štampariji.

O Bogoljubu (Teofilu) Petranoviću možete da pročitate na Vikipediji:
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%84%D0%B8%D0%BB_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
Bogoljub (Teofil) Petranović (1830-1887) bio je srpski pravoslavni sveštenik i učitelj.
Rođen je u Drnišu 1830, a umro u Šibeniku 1887. godine. Završio je bogosloviju u Zadru, i rukopoložen za prezvitera, 1852. U toku desetogodišnjeg službovanja u Dalmaciji Petranović se pokazao kao vredan učitelj i organizator srpske škola. Osnovao je škole pri manastiru Praskvica u Paštrovićima i na Kosovu, da bi potom bio naimenovan za starešinu manastira Savine u Boki i rektora kaluđerske škole.
1862. godine je preuzeo mesto učitelja Srpske škole u ​​Sarajevu. Petranović je u Sarajevu bio na čelu odbora koji je imao cilj da se iskorjenjuje pogrdni naziv Vlasi, a da se populariše ime Srbin. Borba protiv grčkih vladika bila je važna oblast Petranović političkog rada u Bosni. Kroz nastavu istorije u Srpskoj školi potencirao je neprijateljske poteze Carigradske patrijaršije prema srpskoj crkvi, ujedno preduzimao je i praktične poslove u borbi protiv Fanariota u Bosni. Turske i fanariotske vlasti tražile su zgodan povod da se reše Petranovića, ali samo konkretni dokazi o antidržavnoj delatnosti mogli su da proteraju austrijskog podanika.
Kad je uhvaćena 1869. godine čestitka knezu Mihailu Obrenoviću, kojom su sarajevski Srbi izrazili oduševljenje zbog oslobođenja srpskih gradova, paša je imao dokaze te je proterao Petranovića. Ubrzo posle proterivanja Petranović je došao u Beograd i zadržao se u srpskoj prestonici do novembra 1870. godine. Za to vreme postigao je dogovor s Namesništvom o nastavljanju propagandnog rada u Lici i Dalmaciji kada Petranović nastavlja delovanje iz Drniša. Srpska vlada održavala je veze s Petranovićem sve dok su postojali izgledi za oslobođenje Bosne i Hercegovine od Turaka. Ali kad su Berlinskim kongresom ove zemlje poverene Austro-Ugarskoj, bolesni i iscrpljeni prezviter Teofil prepušten je sudbini. Umro je 1887. godine.

Pogledajte i ostale antikvarne knjige koje trenutno imam u ponudi: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=357&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=bebaimoca&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi

Srpske narodne pesme, epske | Bosna i Hercegovina