ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Prvo izdanje u kožnom povezu. U besprekornom stanju.

Upravlјanje životom / R. V. Emerson
S engleskog prevela i predgovor napisala Isidora Sekulić
Jezik srpski
Godina 1923
Beograd : S. B. Cvijanović, 1923 (Beograd : Štamparija `Tucović`)
Fizički opis XIII, 212 str. : autorova slika ; 21 cm
Drugi autori - osoba Sekulić, Isidora, 1877-1958 = Sekulić, Isidora, 1877-1958
Izv. stv. nasl.: The conduct of life / Ralph Waldo Emerson
Predgovor: str. V-XII.
Predmetne odrednice
Emerson, Ralf Valdo, 1803-1882
Emerson, Ralf Voldo, 1803-1882
Emerson, Ralph Waldo, 1803-1882


SADRŽAJ:
r. v. emerson ...v
I — sudbina ...3
II — snaga ...35
III — bogatstvo ...56
IV — kultura ...86
V — ponašanјe ...111
VI — služenje bogu ...131
VII — posmatranja na dohvat ....159
VIII— lepota ...183
IX — iluzije ...201


Ralf Voldo Emerson (engl. Ralph Waldo Emerson, pogrešno je Ralf Valdo Emerson; Boston, 25. maj 1803 — Konkord, 27. april 1882),[1] bio je američki filozof, esejista i pesnik.

Po svojim idejama i uticaju središnja je ličnost američkog intelektualnog života u 19. veku. Nјegovo predavanje pod naslovom Američki učenjak nazvano je „intelektualnom Deklaracijom nezavisnosti“. Uređivao je list The Deal. Smatrao je da je pesnikova uloga da nam pomogne uvideti ono stalno u onomu što je promenjivo i prolazno. Objavio je knjige Ugledni lјudi i Engleske značajke, te zbirke eseja Provođenje života, Društvo i osama, Priroda i Ogledi.
Emerson je većinu svojih važnih eseja prvo napisao kao predavanja, a zatim ih je preradio za štampu. Nјegove prve dve zbirke eseja, Eseji: Prva serija (1841) i Eseji: Druga serija (1844), predstavlјaju srž njegovog razmišlјanja. Oni uklјučuju dobro poznate eseje „Samopouzdanje“, „Nad-duša“, „Krugovi“, „Pesnik“ i „Iskustvo“. Zajedno sa „Prirodom“, ovi eseji su napravili deceniju od sredine 1830-ih do sredine 1840-ih Emersonovim najplodnijim periodom. Emerson je pisao o brojnim temama, nikada nije zastupao fiksne filozofske postavke, već je razvijao određene ideje kao što su individualnost, sloboda, sposobnost čovečanstva da ostvari gotovo sve i odnos duše i okolnog sveta. Emersonova „priroda“ bila je više filozofska nego naturalistička: „Filozofski posmatrano, univerzum je sastavlјen od prirode i duše“. Emerson je jedna od nekoliko figura koji su „zauzeli u većoj meri panteistički ili pandeistički pristup odbacujući stavove o Bogu kao odvojenom od sveta“.

***************

„Sve su Emersonove misli univerzalne misli iz samoće. Slobodan od svakog imperativa i svake zavodljivosti društva, on na dnu ćutanja otkriva svoje sugestivne i lepe misli i analogije o najraznovrsnijim predmetima života, o umetnosti, istoriji, religiji, kulturi uopšte; i spaja sve to nečim čudnim, to samo smireni duh usamljenosti nalazi, onim, što je Endrju Džord, pišući o Emersonu nazvao – ljubav, mudrosti ili mudrost ljubavi.“

– I. Sekulić