ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

MK 7
59445) BUKVAR ZA SAMOUKE , Stevan M. Okanović , Državna štamparija Beograd 1911 , Zadužbina dr Ljubomira Radivojevića, izdanja za narod VI ;
Osnovi ovoga bukvara
Početak: Za samouke je najteži početak: da vide vezu optičkih predstava slova s akustičkim predstavama glasova. Za to se mogu upotrebiti dva načina. Prvi je analitički, kad se za početak uzme slika stvari i ispod nje reč. Tada se slika cele štampane reči shvata kao složena predstava i vezuje s akustičkom predstavom izgovorene reči u jedan psihički kompleks. U poznijem radu dolaze slike i reči, koje su sa po jednim slovom drukčije od prethodne, te se tako postupno dolazi do svesti, da je ukupna optička predstava sastavljena od elemenata - slova, kojima u ukupnoj akustičkoj predstavi izgovorene reči odgovaraju njezini elementi - glasovi. Drugi je put sintetički. Taj put ide od pojedinih elemenata ka celim rečima. S toga je potrebno da se u početku utvrdi asocijacija makar jednog slova s njegovim glasom, na onda, pomoću slika, idu reči, u kojima postupno dolaze nova slova. Za taj početak (da se utvrdi prvo asocijacija, makar jednog, slova i glasa) najpogodnija je i najprirodnija ona metoda, koja se upotrebljava u gluvonemim zavodima, jer je samouk, koji bez tuđe pomoći otpočinje učiti da čita, u istom položaju kao i gluvonemi t. j. on vidi slovo, ali nema akustičke predstave za nj, dakle, ne zna da ga pročita. Prvi, analitički, put je odveć težak za početak, jer se odmah moraju asocirati složene i optičke i akustičke predstave.
S toga je ovde izabran analitički, i to: za početak uzeti su oni glasovi, koji i u prirodi postoje kao samostalni (a ne samo u kompleksima s drugim), a to su čisti samoglasnici. Asocijacija tih slova sa njihovim glasom postiže se pomoću slika) otvora usta, koje samouka, čim vidi dotičnu sliku, nagone, da i on sam proizvede dotičan glas. Osobito su markantni i za podražavanje pogodni otvori usta za a, i o. Za u se dobija otvor modifikacijom otvora za o, a za e i i modifikacijom otvora za a. S time je glavna samoučka teškoća početa savladana. To poglavito vredi za one samouke, koji nemaju nikoga svoga pismenoga, ili se stide da pitaju pismene, a za te se i pišu ovakvi bukvari. A za one, kojima pismeni mogu kazati izgovor ovih prvih slova tim bolje.
Ščitavanje. Sintezovanje suglasnika s već naučenim samoglasnicima biva na taj način, što posle početka idu slike, uz koje dolaze reči sve sa po jednim novim slovom više; a to je novo slovo za nov glas još i istaknuto bojom. Time se širi prvobitni obim slova sve više i više i to, razume se, u asocijacijama s njihovim glasovima. Kod svakog novog slova postoje vežbanja za ščitavanje i to postupno, što se kod sva kog novog slova očigledno vidi. Usvojeno je slogovno, a ne rečno ščitavanje, jer je rečno ščitavanje dužih reči tek posledica vežbanja u ščitavanju. Namerno nisu uzete rečenice za ščitavanje na kraju svake kombinacije s novim slovima ,te bi rečenice bile skovane i nategnute te i ne bi imale druge vrednosti do one, što ih imaju i pojedine reči, t.j. kao materijal, na kome se vrši ščitavanje. Mesto tih neprirodnih i skovanih rečenica, uzete su, na kraju velikih i malih slova, poslovice, u kojima se obnavljaju sva velika i mala slova.

Velika slova. Da se ne bi nagomilale teškoće, uzeta su prvo štampana slova, a potom pisana, i to u svakom delu prvo mala, a posle velika. Štampana su slova uzeta prvo s toga, što za njih nije potrebno i proizvođenje slova rukom, te je manje teškoća. Sem toga za izabrani način bolje je početi s rečima naštampanim, što su u njima slova pro- stija i nemaju saveznih prta, koje sprečavaju shvatanje elemenata. Кada se pak nauče mala štampana slova, to se velika uče samo upoređivanjem s malim. To je mogućno s toga, što se većina velikih slova samo veli- činom razlikuju od malih (25), slična su samo 2, a različna 3. S toga je za to dovoljan samo uporedni pregled velikih i malih slova. Dovde je svršen bukvarski rad, u koliko se tiče čitanja štampanoga teksta.

Pisanje. Asocijacija optičke predstave napisanoga slova s akustičkom predstavom izgovorenoga glasa njegovoga izvršena je već u prvom delu ovog Bukvara. Mnogo je teže samo pisanje. Za taj posao je takođe upotrebljen sintetični put. Sva su mala pisana slova podeljena u 4 grupe po srodnosti sastavnih im delova. I tada na blagoj linijaturi, kojom je obeležena granica trupova i repova slova, pravac redova i pravac uspravnih debelih crta, izvučeni su crno prvo elementi (crte), onda slova i najposle reči i rečenice za čitanje i prepisivanje. Kod elemenata obeležen je pravac kretanja pera pri pisanju strelicama druge boje. Gradivo je podešeno tako, da se mogu upotrebljavati pisanke za osnovnu školu. Velika pisana slova su izneta u pregledu opet po srodnosti s malim. Na kraju ovog dela dolazi rukopisno pismo, i to bez linijature, u kome se obnavljaju sva velika i mala slova.

Brojevi. I pisanje brojeva spada u Bukvar, naročito u Bukvar za samouke. Pisanje brojeva je izneto u pregledu posle štampanih reči za pojedine brojeve i to od 1-20. Zatim dolaze sami brojevi do 100. Oni će se čitati po analogiji s brojevima do 20. Pretpostavlja se, da samouk inače već zna brojati, i ovde uči samo da brojeve napiše.

Štivo. Na kraju je štivo o Srpskom narodu, Srpskim zemljama, Srpskoj Prošlosti, Građanskim pravima i Dužnostima. Članci su pisani za shvatanje odraslijih i ako neškolovanih lica.
RETKOST ! , mek povez, format 14 x 21 cm , ilustrovano, ćirilica, 55 strana ,