Godina izdanja: 1850 - 1899.
Jezik: Francuski
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Autor: Strani
ISBN: Tv
Tematika: Za decu

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Manji format

Odabrane basne, koje je u stihove stavio gospodin de La Fonten, jednostavno nazvane Fables de La Fontaine, su tri zbirke od dve stotine četrdeset i tri alegorijske basne koje je Žan de La Fonten objavio između 1668. i 1694. Većina njih je inspirisana basne o Ezopu, Babriju i Fedru prikazuju antropomorfne životinje i sadrže eksplicitni (predstavljen na početku ili kraju pesme) ili implicitni moral.

Autor izmišlja žanr koji raskida sa ezopskom, evangelističkom i humanističkom tradicijom, gde stil i duh više nego predmet imaju za cilj da budu didaktički. Uzor klasičnog francuskog, ove apologete su od početka 18. veka kao nastavno pomagalo koristili jezuiti, glavno nastavno telo u Francuskoj do 1763, i porodični učitelji, zatim postali, pod Trećom republikom i sve do posle rata. , obavezno u osnovnoj školi.

Urednička geneza
Tri zbirke
Prva zbirka basni odgovara knjigama I do VI aktuelnih izdanja. Objavljena je 1668. godine, osamnaest godina nakon Ezopovih parafraza Džona Ogilbija na engleskom, i posvećena je detetu, dofinu. Žan de La Fonten je tada bio privržen, kao i njegova majka Fransoaz Pidu, da prati Grande Madame, tetku Luja KSIV koja je sudila u Luksemburškoj palati. Tako će ostati do njene smrti 1672. godine.


Faksimil rukopisa Statuature i Jupiterove statue, objavljen 1678.
Druga zbirka odgovara knjigama od VII do KSI. Objavljena je tek deset godina nakon prve, 1678. i 1679. godine, u dva toma, od kojih je poslednji obuhvatao tri od ovih pet novih knjiga. Pesnik je tada otišao sa orleanskog dvora pre šest godina u pariski salon gospođe de La Sablijer. Svoju knjigu posvećuje gospođi de Montespan, još uvek trijumfalnoj miljenici koja se u tridesetsedmoj godini zabavlja izvan samog Versaja, u svom novom i susednom Šatou de Klanji. Četiri godine ranije, naručila mu je, u znak poštovanja i zaštite, libreto za operu koja na kraju nije napravljena.

Poslednja zbirka odgovara aktuelnoj knjizi KSII. Objavljena je nakon teške bolesti 1693. godine, a ponovo je izdata 1694., nekoliko meseci pre smrti autora, sedamdesetjednogodišnje poznate ličnosti koja je deset godina ranije postala akademik, a koju je nedavno ugostila njegova bogata prijateljica En. d`Hervart u svom hotelu u ulici Rue de la Platriere. Posvećena je vojvodi od Burgundije, unuku Luja KSIV i sada nasledniku. Upravo je ovaj mladi princ dao starom pesniku temu za jednu od novih bajki, Stari mačak i mladi miš.

Basne nastale iz zbirke
Zbirke okupljaju tekstove čiji datum sastavljanja ostaje neodređen i koji su za mnoge ranije kružili u obliku nedatiranih i lažno anonimnih listova potpisanih M.D.L.F.1

Pre pojavljivanja u drugoj zbirci, osam basni je objavljeno u delu objavljenom 1671. Nove basne i druge pesme. Matrona Efeska i Belfegorova pojavila se 1682. u Pesmi o Kvinkini i drugim delima u stihovima, narudžbini sa naučnim pretenzijama.

Le Cure et le Mort, aluzija na autentičnu vest, i Le Soleil et les Grenouilles, metafora holandskog rata i imenjak basne iz prve zbirke, objavljeni su odvojeno 1672. Ovoj se neće pridružiti. ostalima za života autora. Rukopis La Cour du Lion, osim ako se radi o životinjama bolesnim od kuge, distribuiran je 16742.

Mnoge basne iz poslednje knjige, sastavljene u hitnosti bolesti koja najavljuje skoru smrt, već su bile objavljene. Lisica, vuk i konj, pročitana 1684. na Akademiji za prijem Nikole Boaloa3, učestvovala je 1685. sa još nekoliko novih basni u sastavljanju knjige pod naslovom Dela proze i poezije sieurs de Maucroik et of the fontana. Le Milan, le Roi et le Chasseur je u junu 1688. poslat princu de Contiju na brak i objavljen 1689. Les Compagnons d`Ulisse, Les deuk Chevres, Du Hoarder et du Singe, objavljeni su između kraja 1690. i krajem 1692. Le Mercure galant, ali se verzije KSII knjige malo razlikuju4. Sudiju arbitra, bolničara i usamljenika izabrao je u junu 1693. otac Dominikue Bouhours da se pojavi u njegovoj antologiji Recueil de vers Choisir4.

La Ligue des Rats, umetnuta u knjigu KSII u Œuvres posthumes iz 1696. godine, ne pojavljuje se u izdanju Žana de la Fontana iz 1694., koje je tajno kružilo i dodato je zbirkama tek 18615. The Ass Judge, francuski prevod latinska bajka Žana Komira, pojavljuje se u savremenim izdanjima Celokupnih dela, ali ne i sa drugim basnama




Žan de Lafonten (franc. Jean de La Fontaine; Šato-Tijeri, 8. jul 1621 — Pariz, 13. april 1695), francuski pesnik i basnopisac.

Lafonten je kršten (a verovatno i rođen) 8. jula 1621. godine u Šato-Tijeriju (franc. Château-Thierry) u Šampanji, kao prvo dete imućne i ugledne porodice, Šarla de Lafontena (franc. Charles de La Fontaine) i Fransoaz Pidu (franc. Françoise Pidoux). Njegov otac je bio kraljev ministar voda, šuma i lova.

Do desetog razreda škole je živio u rodnom mestu, završio gimnaziju u Remsu, a potom se preselio u Pariz 1636. godine. Pet godina kasnije počeo je da studira teologiju i medicinu kod Oratorianskog reda što je napustio 1643. godine. Od 1645. do 1647. godine je studirao pravo a 1647. se oženio 14-godišnjom devojkom Marijom Erikar (franc. Marie Héricart) u Šato-Tijeriju. Sa Marijom je dobio sina Šarla (franc. Charles) 1653. godine. Po ženidbi se preselio u Pariz gde je stupio u kontakt sa literarnim krugovima.

U Parizu je odlučio da postane pisac gde je 1654. godine objavio svoje prvo delo, `Evnuha` (franc. L’Eunuque), koje je bilo prevod stare verzije pozorišnog komada Publija Terencija Afera, a zatim herojsku poemu `Adonis` 1658., inspirisan Ovidijem. Lafonten je `Adonisa` posvetio tadašnjem francuskom ministru finansija Nikoli Fukeu (franc. Nicolas Fouquet). Ovo vreme Lafonten zove vreme poetske penzije kada je živeo na Pikeovom imanju Vo l` Vikomt (franc. Vaux-le-Vicomte) gde je imao priliku da sretne Peroa, Rasina i mnoge druge pisce i umetnike.

Francuski kralj Luj XIV je uhapsio i zatvorio Fukea 1662. što je primoralo Lafontena da pobegne iz Pariza u Limož gde je završio i objavio svoju prvu knjigu stihova `Dogodovštine i vesti u stihu` (franc. Contes et nouvelles en vers) 1665. i 1666. godine. Ranije 1664. godine je objavio svoje prve dve bajke `Đokonda` (franc. Joconde) i `Rogonja i srećni` (franc. Le Cocu battu et content).

U Parizu je ponovo od 1664. do 1672. godine gde živi u dvorcu Luksemburg (franc. Palais du Luxembourg) pod patronstvom Margarete de Loren (franc. Marguerite de Lorrain), udovice Gastona de Orleana (franc. Gaston d’Orlean). U Parizu Lafonten piše svoje glavno delo - basne. Svoje basne objavljuje u dva toma 1668. godine pod naslovom `Odabrane basne u stihovima od J. de Lafontena` (franc. Fables choisies, mises en vers par Ј. de La Fontaine). Od 1672. godine je gost udovice bankara Margarite de la Sabje (franc. Marguerite de la Sablière) na duže vreme. Ima mogo problema sa cenzurom a novo izdanje njegove knjige `Dogodovštine i vesti` je bilo zabranjeno. U periodu 1667-1669. godine piše i izdaje četvti i peti tom njegovih `Odabranih basni`. Godine 1684. postao je član Francuske akademije a Komedi Fransez (franc. Comédie Française) postavlja na svoj repertoar Lafontenov `Susret` (franc. Le Rendez-Vous) koji će biti izveden na sceni samo četiri puta. Lirsku tragediju `Astrea` (franc. Astrée) je napisao 1691. godine koja je izvedena na sceni samo šest puta.

Godine 1692. izdaje revidirane i kompletne `Dogodovštine i vesti` a iste godine se i razboleo. Madam de la Sabje je umrla 1693. godine, a Lafonten se odrekao svojih `Dogodovština i vesti`. Do svoje smrti 1695. godine posvetio se isključivi religiji.

Književni stil i interes
Lafonten se nije ustručavao da slobodno pozajmljuje od drugih pisaca, antičkih i savremenih, ali je istovremeno stvorio svoj stil i poetski svet u isto vreme lični i univerzalan, specifičan i intiman, ali pristupan svima. Smatra se da je bio najveći lirski pesnik Francuske 17. veka. Iako je najviše bio poznat po svojim basnama, basne su ipak bile samo manji deo njegovog stvaralaštva. On je takođe napisao jedan broj lascivnih povesti u stihovima, pozorišnih komada, i romansi. Ogledao se i u žanru elegije i mašte, epigrama i komedije. Skoro sve što je napisao odražava njegove lične refleksije i elegantne ironije.