Godina izdanja: 1900 - 1949.
ISBN: 400
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

8. stranica


TARANOVSKI Kiril Fjodorovič (Kirill Fёdorovič Taranovskiй) – književnik (Jurjev, današnji Tartu, Estonija, 19. III 1911 – Arlington kod Bostona, SAD, 18. I 1993). Došao je u Jugoslaviju sa roditeljima 1920. Potekao je iz činovničke porodice (pradeda po ocu mu je bio sveštenik, deda – oficir i vojni činovnik, otac – dr Teodor, univerzitetski profesor, poznati pravnik i pravni pisac, deda po materi – direktor gimnazije). Osnovnu školu (1921) i gimnaziju (1929) završio je u Zemunu, a Pravni fakultet (1933) i slavističku grupu Filozofskog fakulteta (1936) u Bgdu. Postdiplomske studije je odslušao na Karlovom univerzitetu u Pragu (1938–1939). Na Filozofskom fakultetu u Bgdu odbranio je doktorsku tezu 1941 („Ruski dvodelni ritmovi“). Najpre je radio kao asistent Filozofskog fakulteta (1937-1943), a zatim kao gimnazijski profesor (1943/44). Oktobra 1944. vraćen je na Filozofski fakultet, na katedru za ruski jezik i književnost, gde je bio docent (1945–1951), vanredni (1951–1956) pa redovni profesor (1956-1959). Predavao je, kao gost, na Oksfordskom (proleće 1938) i na Harvardskom univerzitetu (školske 1958/59). Od septembra 1959. do decembra 1962. bio je redovni profesor slavistike na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu, a od januara 1963. redovni profesor za slovenske jezike i književnosti na Harvardskom univerzitetu (Kembridž, Masačusets, SAD). Bio je član redakcionih odbora međunarodnih časopisa: „International Journal of Slavic Linguistics and Poetics“, „Russian Literature“, „PTL“, „A Journal for Descriptive Poetics and Theory of Literature“… Obišao je, pre rata, Čeho­slovacku, Poljsku i Italiju, a posle rata Francusku, Englesku, Norvešku, Švedsku, Finsku, Dansku, Holandiju, Belgiju, Nemačku, SSSR, Izrael, Grčku, Kanadu, Meksiko i SAD, učestvujući na naučnim kongresima ili držeći predavanja na univerzitetima i u akademijama nauka. U Sovjetskom Savezu je kao gost Akademije nauka boravio od 1. II do 1. VII 1976. Prvi rad je objavio još kao šesnaestogodišnjak (Iz ruske lirike, 1927). U mladosti se bavio poezijom, esejistikom, književnom i pozorišnom kritikom; tu svoju delatnost kasnije nije uzimao ozbiljno i nije je unosio u svoju bibliografiju. Posle Drugog svetskog rata prevodio je sa ruskog i poljskog, uglavnom pozorišne komade (M. J. Saltikov-Ščedrin, N. V. Gogolj, A. N. Ostrovski, A. P. Čehov, M. Gorki, V. Katajev, V. Škvarkin, V. Ivanov, B. Čirskov, B. Lavrenjev, S. Pšibiševski, M. Morozovič-Ščepkovska, M. Triger, K. Rostvorovski). Prevodi su mu izvođeni na scenama u Bgdu, Skoplju, NSadu, Nišu, Osijeku i drugde. Prevodio je, u stihu i prozi, i dela A. S. Puškina, A. N. Tolstoja, A. Bloka, A. Ahmatove, N. Gumiljova, L. Leonova, A. N. Radiščeva… U naučnim radovima se najpretežnije bavio pitanjima srpskohrvatske i ruske versifikacije. Ispitujući strukturu i prirodu stiha, služio se metodima modernog naučnika koji znalački razvija svoje koncepcije, duhovite i smele, otkrivajuci nam u toj oblasti sasvim nepoznate prostore za dublja istraživanja i nudeći nam mnoga posve nova saznanja o savremenoj nauci o stihu kao disciplini na granici lingvistike i istorije književnosti. Njegova duboka razmišljanja u tom pravcu stekla su i laskava međunarodna priznanja. Sarađivao je u časopisima i listovima, našim i stranim: „Letopis Matice srpske“, „Misao“, „Srpski književni glasnik“, „Strani pregled“, „Kritika“, „Venac“, „Russkoe delo“, „Južni pregled“, „Stožer“, „Politika“, „Štampa“ itd. SNP je igralo devet njegovih prevoda: Putem cveća (V. Katajev), Vasa Železnova (M. Gorki), Ženidba (N. V. Gogolj), Oklopni voz (V. Ivanov), Šuma (A. N. Ostrovski) i četiri Čehovljeva komada (Višnjik, Tri sestre, Ujka Vanja i Galeb).