ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

MARIN DRŽIĆ - Miloš Savković (1932. godina)
Autor: Miloš Savković
Izdavač: zdanje zadruge profesorskog društva, Beograd
Godina izdanja: 1932.
Broj strana: 115
Povez: tvrd
Format: 20cm
Stanje kao na slici. Dobro očuvana za ovu starost. Korice ulubljene na ivicama i imaju fleke od starosti, listovi požuteli od starosti, izuzev toga u dobrom stanju.

SAVKOVIĆ, MILOŠ, srpski pisac, književni istoričar i kritičar (Gračac kod Žiče, 29. IV 1899 – Orašac, jesen 1943).

Diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu jula 1922. godine. jezika i jugoslovenske književnosti. Uporedni i francuski. studirao je književnost na Sorboni, gde je doktorirao 1935. godine sa tezom Uticaj francuskog realizma na srpsko-hrvatski roman (L`influence du realisme francais dans le roman serbocroate), uz koju je objavio Bibliografiju francuskih realista. u srpsko-hrvatskoj književnosti (Bibliographie des realistes francais dans la litterature Serbocroat). Pored komparatistike bavio se i književnošću. istraživanja (Jugoslovenska književnost, I, sa Momirom Veljkovićem, 1932; Jugoslovenska književnost, II i III, 1938), koristeći sociološki i pozitivistički pristup. Book. recenzije engleskog objavljen je u časopisima Misao i Srpski knjiženi glasnik. Pisao je drame, pesme, pripovetke, putopise i romane. Komad je objavio Carević Joasaf pod pseudonimom. Živko Vasilić.

U delu Marin Držić i renesansa (1931–32) pružio je opštu sliku renesansne kulture i njenog odjeka u Dubrovniku, zatim romantizovao podatke o Držićevom životu i ukratko se osvrnuo na njih. prepričavanje fabule, na osnovu nekoliko Držićevih dela (Tripče de Utolče, Grižula, Dundo Maroje, Novela od Stanca, Skup). U knjizi Primeri stil i jejka jugoslovenske knjiženosti (1932) objavio je novelu od Stanca u celini i odlomke iz Dunda Maroja. Kaz. u svojoj kritici jubileja Lica i naličja (1939) pozitivno je ocenio predstavu Dunda Maroja u režiji Marka Foteza na proslavi jubileja M. Držića i Ivana Gundulića u Beogradu: „Po dramskom sukobu, tempu, tipovima, situacijama. , motivi, realizam - to je potpuno savremena komedija . Po duhu i živosti gotovo je bolja od Molijerovih komedija – iako je pisana sto godina pre Molijera”. Bila je namenjena monografija Marin Držić (1932). za srednjoškolce, pa je pisana esejističkim stilom. Započeo ga je prikazom opšte slike humanizma i renesanse i pokazao odjek novog doba u Dubrovniku. Veoma slikovito je opisao Držićev život („nemiran, lutalica, gladan, pohlepan za novcem, u dugovima, pesnik, šaljivdžija, zabavljač i na kraju političar“). Napominjući da pesme nemaju poetičku vrednost, usredsredio se na Držićev dramski opus, koji je podelio na pastorale (Tirena, Pripovijes kako se Venere bodžica uzžeže u lovje nevere bodžica uzžeže u lovje lovjego Adon u kodemija stavla, Džuho Krpeta) i komedije ( Novela od Stanca, Dundo Maroje, Skup , Tripče de Utolče, Arkulin, Pjerin). U Grižuli je video preplitanje elemenata pastorala i komedije. Držićevim osnovnim uzorom smatrao je plautovsku komediju, a kao najveću vrednost isticao je galeriju raznih tipova (veseli mladići, zaljubljeni starci, neverne žene, kitnjasti mladići, kurtizane, lukave sluge i služavke, nekromanti, klošari, pedanti, glupi muževi, Jevreji, Grci, trgovci, gostioničari, naivni seljaci) i realizam. Ukazao je na sličnost Grižule Vilijema Šekspira i Sna letnje noći, Skupa i Molijerovog Škreca (L`Avara), i Molijerovog Žorža Dandina i komedije Tripča de Utolča. Uz studiju je doneo i izbor iz dela: novelu iz Stanca u celini i odlomke iz Tirene, Dundo Maroja, Skupa, Grižule i komedije Tripča de Utolča.