ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Kao na slikama

Retko

Jurij Pavlovič Lobačev (rus. Юрий Павлович Лобачев, 4. mart 1909 — 23. jul 2002), poznat kao Đorđe Lobačev bio je jugoslovenski umetnik. Jedan od pionira i jedan od najznačajnijih autora u istoriji srpskog i jugoslovenskog stripa.[1] Među njegove najpoznatije stripove spadaju Ženidba cara Dušana, Propast grada Pirlitora, Baš Čelik, Čardak ni na nebu ni na zemlji, Baron Minhauzen, Čarobnjak iz Oza, Pepeljuga i drugi.[2] Autor je stripa Uragan dolazi u ponoć — prvog stripa objavljenog u SSSR 1966.[1][2] Škola stripa „Đorđe Lobačev“ iz Beograda nosi njegovo ime.[3]

Biografija[uredi | uredi izvor]
Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]
Đorđe Lobačev je rođen 4. marta 1909. u Skadru, gde mu je otac bio na službi kao ruski konzul.[4]

Detinjstvo je za vreme Balkanskih ratova proveo u Crnoj Gori, gde je kršten na Cetinju. Živeo je i u Kosovskoj Mitrovici, a potom na Kritu i u Solunu. Kao emigrantsko siroče imao je teško detinjstvo i mladost.

U periodu 1922—1929. učio je u Prvoj rusko-srpskoj gimnaziji, da bi posle studirao istoriju umetnosti na beogradskom Filozofskom fakultetu.

Predratna stripska karijera[uredi | uredi izvor]
Kada je zbog svetske ekonomske krize Lobačev izgubio posao u građevinskoj firmi 1934, okreće se namenskom reklamnom i drugom crtanju da bi prehranio porodicu. Ilustrovao je knjige, crtao karikature i reklame.

Pod uticajem svetske popularnosti američkog avanturističkog stripa, Lobačev počinje da radi i stripove, prvo u Panorami i Stripu, a zatim i drugim listovima: Mika Miš, Mikijevo carstvo, Politika i Politikin Zabavnik. Redakciji „Politike” se nametnuo kao saradnik pokazavši Dušanu Dudi Timotijeviću napola dovršen strip „Hajduk Stanko”. 1936. postao je stalni saradnik lista, i tu se, uz osnovna zaduženja – retuširanje fotografija, ispisivanje slova za licencirane stripove, reklamnih naslova i sl., posvetio autorskim strip-adaptacijama slovenske epike, kao i književnih dela, te „pustolovno-oniričnom” žanru stripa, kako ga je sam imenovao. ”Srpske narodne bajke, legende i narodne pesme smatrao je riznicom stvaralačkih podsticaja, no i vrhunskim izrazom folklornog duha, čak i u svetskim okvirima”.[5]

Kao jedan od utemeljivača tzv. „Beogradskog kruga“, objavio je mnogobrojne stripove, među kojima je i „Hajduk Stanko,“ „Baron Minhauzen“, „Plava pustolovka“, „Princeza Ru“, „Baš Čelik“... Stripovi su mu objavljivani i u Francuskoj pre Drugog svetskog rata, poput serijala „Princesse Thanit“ („Princeza Ru“) u časopisu Aventures (1939).

Posleratni period[uredi | uredi izvor]
Učestvovao je u oslobođenju Beograda 1944. godine i sve do 1949. radio umetničke poslove. Jedan je od osnivača časopisa Duga, za koji je izradio prvi logotip.

U vreme Informbiroa, kao sovjetski građanin proteran je u Rumuniju. Posle nekoliko godina, prešao je u Lenjingrad (Sankt Peterburg), gde je ostao do kraja života.

Beogradska „Prosveta“ izdala mu je autobiografsku knjigu Kada se Volga ulivala u Savu, a novopazovski „Bonart“ postao je ekskluzivni izdavač njegovih stripova i slikovnica.

Jedan od značajnih stripova koje je nacrtao je i „Tragom narodne mašte“ u kome se na maštovit način opisuje ženidba cara Dušana.

Umro je u Sankt Peterburgu 23. jula 2002. godine.

Stripografija[uredi | uredi izvor]
„Panorama“[uredi | uredi izvor]
„Krvavo nasledstvo” 1935. (scenario Vadim Kurganski)
„Strip“[uredi | uredi izvor]
„Zrak smrti” 1935. (scenario Vadim Kurganski)
„Crveni vrabac“[uredi | uredi izvor]
„Deca kapetana Granta” 1936. (prema romanu Žila Verna) nedovršeno
„Politika“[uredi | uredi izvor]
„Hajduk Stanko” 1936. (prema romanu Janka Veselinovića obradio Miloš Stevanović)
„Ženidba cara Dušana” 1938.
„Propast grada Pirlitora” 1939. (scenario Pavle Cerović)
„Baron Minhauzen” 1940.
„Čarobnjak iz Oza” 1941. (prema priči Franka Bauma) nedovršeno
„Mika Miš“[uredi | uredi izvor]
„Carev glasnik” 1936. (prema romanu Žila Verna)
„Dubrovski” 1937. (prema delu Aleksandra Puškina)
„Plava pustolovka”- epizoda: „Inspektor Roldi” 1937.
„Plava pustolovka” – epizoda: „Gangsteri morskih dubina” 1937/38.
„Plava pustolovka”- epizoda: „Gorostasova osveta” 1938.
„Plava pustolovka” – epizoda: „Avantura u Turkestanu” 1938.
„Plava pustolovka”- epizoda: „Zarobljenica Inda” 1938.
„Princeza Ru” 1938.
„Beli duh” 1938.
„Princeza Ru”- epizoda: „Mefisto se zabavlja” 1938/39.
„Plava pustolovka” 1939.
„Beli duh” 1940.
„Mali zabavnik Mika Miš“[uredi | uredi izvor]
„Prepad u avionu” 1937.
„Tarcan“[uredi | uredi izvor]
„Beli duh” 1938.
„Politikin zabavnik“[uredi | uredi izvor]
„Baš Čelik” 1939. (prema narodnoj pripovetki)
„Čardak ni na nebu ni na zemlji” 1939.
„Pepeljuga” 1940. (obradio u stihu Živorad Vukadinović)
„Mikijevo carstvo“[uredi | uredi izvor]
„Šeikov sin” 1939.
„Gospodar smrti” 1939.
„Gospodar smrti” 1939/40.
„Gospodar smrti”- epizoda: „Tajanstvena pustolovka” 1940.
„Gospodar smrti”- epizoda: „Avion smrti” 1940.
„Kolo“[uredi | uredi izvor]
„Biberče” 1942. (prva skraćena verzija)
„Duga“[uredi | uredi izvor]
„Pionir Ika i leni drug Žika” 1945.
„Biberče“[uredi | uredi izvor]
„Biberče” 1951. (druga duža verzija)
„Politikin zabavnik“[uredi | uredi izvor]
„Tajanstvena pećina” (serijal o Draganu i Miri), 21 tabla, PZ 700-719, 29. maj — 9. oktobar 1965.
„Hajduk Veljko”, 20 tabli, PZ 720-739, 16. oktobar 1965. — 26. februar 1966.
„Saturn dolazi u pomoć” (serijal o Draganu i Miri), 20 tabli, PZ 740-759, 5. mart — 16. jul 1966.
„Doživljaji u brdima” (serijal o Draganu i Miri), 20 tabli, PZ 783-802, 31. decembar 1966. — 13. maj 1967.
„Čuvaj se senjske ruke”, prema romanu Augusta Šenoe, 30 tabli, PZ 803-832, 20. maj — 9. decembar 1967.
„Pegaz“[uredi | uredi izvor]
„Čarobnjak iz Oza” 1974. (kompletna obrada priče Franka Bauma)
„Čudesni svet Đorđa Lobačeva“ 1976.[uredi | uredi izvor]
„Ženidba Dušanova” (nova verzija)
„Baš Čelik” (nova verzija)
„Čardak ni na nebu ni na zemlji” (nova verzija)
„Propast grada Pirlitora” (nova verzija)
„Biberče” (nova verzija)
Priznanja[uredi | uredi izvor]
Velika povelja Gašinog sabora porodici Lobačev (2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[6]
Reference[uredi | uredi izvor]
^ Vrati se na: a b Odlazak Đorđa Lobačeva: Avantura je šampanjac života, Nebojša Grujičić, VREME 604, 1. avgust 2002. / KULTURA
^ Vrati se na: a b Intervju: Đorđe Lobačev - Prednosti Troglave aždaje Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. decembar 2008), Sonja Ćirić, Vreme broj 516, 23. novembar 2000. / Mozaik
^ Škola stripa „Đorđe Lobačev“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. april 2009) na veb stranici Studentskog kulturnog centra
^ IN MEMORIAM Đorđe Lobačev (1909—2002), „Glas javnosti“, Beograd, 1. avgust 2002.
^ Bogunović, Slobodan Giša (2019). Ljudi Politike - leksikon saradnika 1904-1941. Beograd: Politika ad. str. 288—289. ISBN 978-86-7607-148-7.
^ Udruženje stripskih umetnika Srbije.„Dve gospe, sedamdeset vitezova i 6.000 ulazaka u plemeniti svet stripa: Izveštaj sa prvog Gašinog sabora, 26. april — 11. maj 2018.” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. maj 2018), 17. maj 2018.
Izvori[uredi | uredi izvor]
Zdravko Zupan i Slavko Draginčić, Istorija jugoslovenskog stripa I, Forum Marketprint, Novi Sad, 1986. E-izdanje: Projekat Rastko
Zdravko Zupan, Vek stripa u Srbiji, Kulturni centar — Galerija savremene umetnosti, Pančevo, 2007.
Slobodan Ivkov: 60 godina domaćeg stripa u Srbiji (1935—1995), Galerija „Likovni susret“, Subotica, 1995. E-izdanje: Projekat Rastko