ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Tematika: žurnalistika, istorija

Autor - osoba Čapek, Karel, 1890-1938 = Čapek, Karel, 1890-1938
Naslov Razgovori s T.G. Masarikom / Karel Čapek ; preveo s češkog jezika Krešimir Georgijević
Vrsta građe roman
URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1938
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1938
Fizički opis 375 str. : slika T.G. Masarika ; 21 cm
Drugi autori - osoba Georgijević, Krešimir, 1907-1975 = Georgijević, Krešimir, 1907-1975
Zbirka Posebna izdanja Matice srpske u Novom Sadu ; knjiga prva
ISBN (Karton)
Napomene Tiraž 5.000.

Korice kao na slici, unutra odlično očuvano, bez pisanja, pečata, podvlačenja.

Karel Čapek (Male Svatonjovice, 9. siječnja 1890. – Prag, 25. prosinca 1938) bio je češki pisac.
Školovao se u Brnu, Pragu, Berlinu i Parizu. Bio je doktor filozofije, novinar i pisac. Najznačajniji je prozaik između dva svetska rata i najpoznatiji češki pisac izvan granica Češke. Prve književne radove pisao je i objavljivao zajedno s bratom Josefom. Samostalno je pisao priče, romane, drame, putopise, eseje, kozerije i feljtone.
Svetsku slavu postigao je dramom „R. U. R.“ (Rossumovi univerzální roboti, 1920.) kojom je uveo reč robot i započeo niz utopističkih dela posvećenih problemu opasnosti od naglog razvitka tehničke civilizacije: „Tvornica Apsolutnoga“, „Krakatit“ i „Rat daždevnjaka“. Tim se delima nametnuo kao tvorac moderne naučnofantastične književnosti. Bajke je počeo pisati za vreme Prvoga svetskog rata, crpeći građu za njih iz narodnih predaja svoga rodnog kraja.
Napisao je jedanaest priča kojima se svrstao u osnivače moderne bajke. Za decu je još napisao i knjigu „Dašenjka ili Život šteneta“, a s bratom Josefom dve knjige: „Pripovetke o psiću i mačkici“ i „Dobro se svršilo ili debeli dedica, razbojnici i detektiv“. Poznato mu je delo „Poštarska bajka“ za decu.
U periodu od 1932. do 1938, Čapek je svake godine bio predložen za Nobela za književnost, međutim, nagradu nikada nije dobio, mahom zbog političkih razloga.
Predstave
1920 – R.U.R. – Rossumovi univerzalni roboti (Rossumovi univerzální roboti)
1921 – Slike iz života kukca (Ze života hmyzu)
1922 – Afera Makropulos (Věc Makropulos).
1927 –Adam stvoritelj (Adam stvořitel)
1937 – Bijela bolest (Bílá nemoc)
1938 – Majka (Matka)
Romani
1922 – Továrna na absolutno
1922 – Krakatit
1933 – Hordubal - prvi dio tzv. „Noetic trilogije“
1934 – Meteor (Povětroň)
1934 – Običan život (Obyčejný život)
1936 – Rat s daždevnjacima (Válka s mloky)
1939 – Život i delo kompozitora Foltina (Život a dílo skladatele Foltýna) – nedovršeno

Tomaš Garig Masarik (češ. Tomáš Garrigue Masaryk; Hodonjin, 7. mart 1850 – Lani, 14. septembar 1937) je bio prvi predsednik Čehoslovačke, osim toga političar, filozof, sociolog i novinar.
Detinjstvo i školovanje
Masarik je rođen u radničkoj porodici u gradu Hodonjinu koji se nalazi u Moravskoj (tačnije u Moravskoj Slovačkoj), a koja je onda bila deo Austrijskog carstva, a danas se nalazi na teritoriji Češke Republike. Njegov otac je bio Slovak Jozef Masarik, a majka mu je bila Terezija Masarikova, rođ. Kropačkova i bila je poreklom iz Moravske, tačnije iz Hane, odnosno češkog je porekla, ali se kretala u društvu Nemaca, tako da nije dobro znala češki jezik i po nekima, Masarik je skrivao njeno „nemačko“ poreklo.
Osnovno obrazovanje stekao je u Hodonjinu a zatim se školovao u Hustopeču i Beču gde je maturirao. Studirao je filozofiju u Beču i doktorirao 1876. godine. Upoznao se sa Amerikankom Šarlotom Garig, oženio se sa njom i primio ime Tomaš Garig Masarik 1878. godine.
Politička karijera
Godine 1882, postao je vanredni profesor Filozofije na Praškom univerzitetu, nakon što je ovaj podeljen na nemački i češki deo. Imao je jako popularne ideje kao profesor zbog čega je stekao popularnost. Počeo je da se pojavljuje i u političkom životu i biran je za poslanika Carskog veća (austrijski Rajhsrat) 1891. i ponovo 1907. Napadao je Austrougarski savez sa Nemačkom, kao i njenu imperijalističku politiku na Balkanu. Branio je prava Srba i Hrvata, naročito u vreme aneksije Bosne i Hercegovine 1909. godine. Zahvaljujući Masariku, car Franc Jozef bio je primoran da oslobodi Srbe optužene za veleizdaju Habsburške monarhije, u montiranom zagrebačkom procesu u kom su se čule i opasne optužbe na račun Kraljevine Srbije.
Dodeljen mu je Kraljevski orden Karađorđeve zvezde.
Prvi svetski rat
Tomaš Masarik je tokom Prvog svetskog rata putovao po svetu sa pasošima Kraljevine Srbije (izdatim 1915. i 1917). Oni se čuvaju u Pragu u arhivu Akademije nauka.
Početkom 1915. godine emigrirao je u zapadnu Evropu, gde je priznat za predstavnika Češkog pokreta za nezavisnost, i odakle se zalagao za osnivanje države koja bi obuhvatala Češku, Moravsku, Šlesku (čiji se veći deo nalazi na prostoru današnje Poljske) i Slovačku.
Čehoslovačka
Nakon raspada Austrougarske, saveznici priznaju Masarika za predsednika Privremene vlade Čehoslovačke, a 14. novembra 1918. ga je čehoslovačka Narodna skupština izabrala i on je postao prvi predsednik Čehoslovačke. Već 20. decembra se vratio iz emigracije. Masarik biran za predsednika tri puta: 1920, 1927, i 1934. godine. Kao „Oslobodilac” i „Otac Čehoslovačke”, stalno je bio zauzet rešavanjem krize nastale sukobom čeških i slovačkih stranka, kao rešavanjem statusa slovačke manjine. Nakon uspona Hitlera, bio je jedan od prvih političkih lidera u Evropi koji je izrazio javnu zabrinutost. Podneo je ostavku 14. decembra 1935. godine, zbog starosti i lošeg zdravlja, a nasledio ga je Edvard Beneš. Nepune dve godine nakon napuštanja funkcije Masarik je umro, u 87. godini, u Lani češ. Lány (Čehoslovačka, današnja Češka). Bio je pošteđen svedočenja potpisivanju Minhenskog sporazuma i nacističke okupacije svoje zemlje.
Filozofija i religija
Bio je filozof racionalista i humanista. Imao je religiozno, ali ne crkveno mišljenje. On je antiklerikalan, protivnik je katoličkog mišljenja, apsolutizma, konzervativizma, komunizma, marksizma i Sovjetskog Saveza. Bio je humanističkih i socijalno bezkonfliktnih mišljenja, a u državničkoj sferi bio je za demokratiju anglosaksonskoga tipa. Svoje filozofsko shvatanje predstavio je u knjigama „Češko pitanje“, „Socijalno pitanje“ i „Rusija i Evropa“.
Češko-slovački odnosi
Masarik je bio ideolog češkoslovakizma i smatrao je Čehe i Slovake za jedan narod. Bio je za autonomiju Slovaka.
Nema slovačkog naroda i to je samo deo mađarske propagande
Dolazim u Slovačku rado jer saosećam sa slovačkim narodom i njegovom tužnom sudbinom koja mu je donosila razdvajanje i uništenje.
Slovačkim problemima se posvećivao u časopisima „Vreme“ i „Naše doba“. Kao predsednik je redovno odlazio u Slovačku.
Dela:
„Teorija istorije po principima Bukea“, 1883.
„Češko pitanje“, 1895.
„Naša sadašnja kriza“, 1895.
„Karel Havljiček“, 1896.
„Socijalno pitanje“, 1898.
„Ideja Palackog, naroda češkog“, 1912.
„Rusija i Evropa“, 1919–1921.
„Nova Evropa“, 1920.
„Svetska revolucija“, 1925.
„Put demokratije“, 1933–1936.
MG12