ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

TK 1
58311) FRA JUKIĆEVO ZNAMENJE , Borivoje Jevtić , Državna štamparija Sarajevo 1934 , framska hronika u 5 činova , predgovor napisao Viktor Rubčić ,
U ovoj dramskoj hronici g. Borivoje Jevtić dao je jedan detalj iz burnog perioda bosanske istorije pod turskom vladavinom, u doba kad je Turska pokušala još jednom da se afirmiše na balkanskom severu i da spreči opšte rasulo. U centru tih događaja živeo je i delovao fra Ivan Frano Jukić, mladi franjevac, koji je verovao da je nastupio čas konačnog oslobođenja i da bi do toga moglo da dođe i uz pomoć otomanskog namesnika Omerpaše Latasa.

Fantastični snovi fra Jukića razbili su se vrlo brzo na stvarnosti koja mu nije bila naklonjena. Svoj zanos platio je glavom, u progonstvu. On je na taj način postao u neku ruku prethodnik u borbi za nacionalno oslobođenje u Bosni. Posle njega pojavio se ceo niz drugih, sve do Gavrila Principa 1914. Zato je on postavljen na čelo dramskih zbivanja u kojima će pisac ove hronike izneti velike potrese kroz koje je Bosna prošla poslednjih decenija.

Cilj ovih redaka je da prikažu te događaje u jednoj zbijenoj slici kako bi čitaoci osetili atmosferu u kojoj se zbivala životna tragedija glavnog junaka.
Viktor Rubčić

Borivoje Jevtić – književnik, dramski pisac (Sarajevo, 30. VII 1894 – Sarajevo, 27. XI 1959). U rodnom gradu je završio osnovnu školu i klasičnu gimnaziju. Već 1910. javio se u „Bosanskoj vili“ prevodima Vitmenovih pesama u prozi Vlati trave. Кao učenik učestvovao je u revolucionarnom radu omladine i radio u redakciji časopisa „Srpska omladina“ (1912-1913). Bio je pripadnik pokreta „Mlada Bosna“ te je posle sarajevskog atentata 1914. uhapšen 1915. i osuđen na trogodišnju zatvorsku kaznu, koju je izdržao u Zenici za vreme Prvog svetskog rata. Posle rata neko vreme se bavio novinarstvom, a 1920. se zaposlio kao umetnički prevodilac i dramaturg novoosnovanog NP u Sarajevu, u kojem je 1922. počeo i da režira. U školskoj 1925/26. u Beču je studirao dramaturgiju i režiju kod Maksa Rajnharta. U međuratnom periodu bio je član Grupe sarajevskih književnika. Uređivao je časopise: „Кnjiževna kritika“ (1923), „Кnjiževni pregled“ (1924), „Pregled“ (1929-1930), „Sarajevska scena“ (1936-1937) i „Srpska scena“ (1941-1942). Pobegavši od ustaša, živeo je u Bgdu (1941-1947), gde je radio u pozorištu. Potom je u NP u Šapcu (1947-1952) bio dramaturg. Vratio se u Sarajevo 1952. i u njemu ostao do smrti.
mek povez, format 14,5 x 21,5 cm , ćirilica, 90 strana, posveta pisca na naslovnoj strani ,