pregleda

M. Đ. Milićević ŽIVOTI I DELA VELIKIH LJUDI 1877.


Cena:
7.990 din
Želi ovaj predmet: 8
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: BEX
Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Sremska Mitrovica,
Sremska Mitrovica
Prodavac

ivanshterleman (524)

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 2058

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1850 - 1899.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Trebalo bi je odneti kod knjigovesca kako bi bila kompaktnija i zgodnija za čitanje
Ukoričene tri knjige zajedno
U trećoj knjizi na kraju nekoliko stranica je oštećeno (računajmo da fale) tako da je treća knjiga nekompletna i ide gratis.

1877

Retko u ponudi


Čupićeva Zadužbina, Beograd


Милан Ђ. Милићевић (Рипањ, 4. јун 1831 — Београд, 4/17. новембар 1908) био је српски књижевник, публициста, етнограф и академик.[1] Био је редовни члан Српског ученог друштва, члан Академије наука у Петрограду, Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу, члан Српске краљевске академије у Београду, председник Српског археолошког друштва и један од оснивача Српске књижевне задруге.

Биографија[уреди | уреди извор]

Милан Милићевић

Милан Ђ. Милићевић са супругом на калемегданској клупи

Портрет Милићевића из 1866, рад Стевана Тодоровића
Милан је рођен у Рипњу код Београда, од родитеља Јована и Митре 1831. године. Милићевићи потичу из Старог Влаха, одакле су се доселили пре три века. Похађао је основну школу у родном селу, а школовање наставио у Београду.[2]

После гимназије завршио је Богословију у Београду и затим радио као државни чиновник у разним звањима: као учитељ основне школе у Лешници, па у Тополи, судски практикант у Ваљеву, а затим је био премештен у Београд где је службовао до краја живота и као писар.

Много је путовао по Србији, старој и новоослобођеним крајевима, уз српско-бугарску границу, по Црној Гори и Русији. Био је секретар српског Министарства просвете 1861-1874. године[3], када врши своја опсежна испитивања у народу. Пропутовао је готово целу Србију и као школски надзорник, и скупио грађу за своја дела.

Објавио је преко 100 књижевних наслова, различите тематике.[4] Главно му је дело `Кнежевина Србија` из 1876. године. Јавља се 1867. године и као секретар Српског ученог друштва у Београду. Био је и један од чланова оснивача и члан прве Управе Српског археолошког друштва 1883. године.[5] Био је и оснивач и члан Одбора Друштва Светог Саве 1886. године.[6] Краће време уређивао је службене Српске новине, био је библиотекар Народне библиотеке[7] и државни саветник. Уређивао је часопис „Школа“.

Био је један од секретара Скупштине 1864. и Скупштине 1867. у Београду.

Додељен му је Орден Таковског крста и Орден Светог Саве.[8] По њему је названа основна школа у Београду.

Одабрана дела[уреди | уреди извор]
Путничка писма
Белешке кроз пут пет окружја по Србији
Из својих успомена
Живот Срба сељака
Славе у Срба
Из својих успомена
Задружна кућа на селу
Манастири у Србији
Педагогијске поуке
Како се учи књига
Школска хигијена, 1870.
Школска дисциплина
Поглед на народно школовање у Србији
Морална жена
Зимње вечери
Село Злоселица и учитељ Миливоје
Јурмус и Фатима
Омер Челебија
Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба, 1888.
Додатак поменику од 1888. Знаменити људи у српскога народа који су преминули до краја 1900. г.
Поменик знаменитих људи у српском народу, Београд 1901.
Кнез Милош у причама, 1891.
Кнез Милош у причама II. 1900.
Кнез Милиш у споменицима свог некадашњег секретара, Београд 1896.
Жена XX века, написала Жил СИмон и Густав Симон, Београд 1894.
Кнежевина Србија, Београд, 1876.
Краљевина Србија
Чупић Стојан и Никола, Београд 1875.
Живот и дела веиких људи из свих народа I, Београд 1877.
Живот и дела веиких људи из свих народа II, Београд 1877.
Живот и дела веиких људи из свих народа III, Београд 1879.
Карађорђе у говори у створу, Београд 1904.
Референце[уреди | уреди извор]
^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 503.
^ `Дело`, Београд 1908. године
^ `Школски лист`, Сомбор 1869. године
^ `Коло`, Београд 1942. године
^ Аноним (1884). „Позив за упис у чланство Српског археолошког друштва”. Старинар Српског археолошког друштва. 1: 4.
^ `Стражилово`, Нови Сад 1886. године
^ `Мале новине`, Београд 1889. године
^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 564.



Biografije velikana
Stare srpske knjige
Antikvarne zivot .. istorija

Ukoliko se ne javim porukom na sajtu molio bih kupce da se jave na moj mobilni telefon kako bi transakcija bila efikasnija, jer nekad mi ne stižu obaveštenja od sajta.

Poštarina za knjige zavisi od njihove težine, od 133 din. pa do 290 din. za paket.

U Novom Sadu je moguće preuzimanje uglavnom četvrtkom, petkom i subotom.
Slobodno pitajte šta vas zanima preko poruka. Često putujem za Beograd pa je uz prethodni dogovor moguće i lično preuzimanje u širem centru. (dok je sezona virusa nema preuzimanja u BG)


Predmet: 72908437
Trebalo bi je odneti kod knjigovesca kako bi bila kompaktnija i zgodnija za čitanje
Ukoričene tri knjige zajedno
U trećoj knjizi na kraju nekoliko stranica je oštećeno (računajmo da fale) tako da je treća knjiga nekompletna i ide gratis.

1877

Retko u ponudi


Čupićeva Zadužbina, Beograd


Милан Ђ. Милићевић (Рипањ, 4. јун 1831 — Београд, 4/17. новембар 1908) био је српски књижевник, публициста, етнограф и академик.[1] Био је редовни члан Српског ученог друштва, члан Академије наука у Петрограду, Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу, члан Српске краљевске академије у Београду, председник Српског археолошког друштва и један од оснивача Српске књижевне задруге.

Биографија[уреди | уреди извор]

Милан Милићевић

Милан Ђ. Милићевић са супругом на калемегданској клупи

Портрет Милићевића из 1866, рад Стевана Тодоровића
Милан је рођен у Рипњу код Београда, од родитеља Јована и Митре 1831. године. Милићевићи потичу из Старог Влаха, одакле су се доселили пре три века. Похађао је основну школу у родном селу, а школовање наставио у Београду.[2]

После гимназије завршио је Богословију у Београду и затим радио као државни чиновник у разним звањима: као учитељ основне школе у Лешници, па у Тополи, судски практикант у Ваљеву, а затим је био премештен у Београд где је службовао до краја живота и као писар.

Много је путовао по Србији, старој и новоослобођеним крајевима, уз српско-бугарску границу, по Црној Гори и Русији. Био је секретар српског Министарства просвете 1861-1874. године[3], када врши своја опсежна испитивања у народу. Пропутовао је готово целу Србију и као школски надзорник, и скупио грађу за своја дела.

Објавио је преко 100 књижевних наслова, различите тематике.[4] Главно му је дело `Кнежевина Србија` из 1876. године. Јавља се 1867. године и као секретар Српског ученог друштва у Београду. Био је и један од чланова оснивача и члан прве Управе Српског археолошког друштва 1883. године.[5] Био је и оснивач и члан Одбора Друштва Светог Саве 1886. године.[6] Краће време уређивао је службене Српске новине, био је библиотекар Народне библиотеке[7] и државни саветник. Уређивао је часопис „Школа“.

Био је један од секретара Скупштине 1864. и Скупштине 1867. у Београду.

Додељен му је Орден Таковског крста и Орден Светог Саве.[8] По њему је названа основна школа у Београду.

Одабрана дела[уреди | уреди извор]
Путничка писма
Белешке кроз пут пет окружја по Србији
Из својих успомена
Живот Срба сељака
Славе у Срба
Из својих успомена
Задружна кућа на селу
Манастири у Србији
Педагогијске поуке
Како се учи књига
Школска хигијена, 1870.
Школска дисциплина
Поглед на народно школовање у Србији
Морална жена
Зимње вечери
Село Злоселица и учитељ Миливоје
Јурмус и Фатима
Омер Челебија
Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба, 1888.
Додатак поменику од 1888. Знаменити људи у српскога народа који су преминули до краја 1900. г.
Поменик знаменитих људи у српском народу, Београд 1901.
Кнез Милош у причама, 1891.
Кнез Милош у причама II. 1900.
Кнез Милиш у споменицима свог некадашњег секретара, Београд 1896.
Жена XX века, написала Жил СИмон и Густав Симон, Београд 1894.
Кнежевина Србија, Београд, 1876.
Краљевина Србија
Чупић Стојан и Никола, Београд 1875.
Живот и дела веиких људи из свих народа I, Београд 1877.
Живот и дела веиких људи из свих народа II, Београд 1877.
Живот и дела веиких људи из свих народа III, Београд 1879.
Карађорђе у говори у створу, Београд 1904.
Референце[уреди | уреди извор]
^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 503.
^ `Дело`, Београд 1908. године
^ `Школски лист`, Сомбор 1869. године
^ `Коло`, Београд 1942. године
^ Аноним (1884). „Позив за упис у чланство Српског археолошког друштва”. Старинар Српског археолошког друштва. 1: 4.
^ `Стражилово`, Нови Сад 1886. године
^ `Мале новине`, Београд 1889. године
^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 564.



Biografije velikana
Stare srpske knjige
Antikvarne zivot .. istorija
72908437 M. Đ. Milićević ŽIVOTI I DELA VELIKIH LJUDI 1877.

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.