ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: filozofija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Filosofija Anria Bergsona
od D:Stojanovića
Izdanje knjižare S.B.Cvijanović 1925.
uz knjigu i dodatak separat
`Berzonova teorija organskog razvića`
retko u ponudi

Anri Bergson je znatno jače i uverljivije od drugih filozofa naglasio iracionalne elemente koji su značajni za iracionalističku filozofiju uopšte. Napisao je više knjiga, među kojima su Materija i memorija, Duhovna energija, Stvaralačka evolucija i druge.

U vreme Bergsonovog života naročito su bile vidne pozitivističke tendencije. To je bilo doba izvanredno brzog razvoje egzatnih nauka i primene moćne (za to vreme) tehnike. Pojam “naučne metode” bio je jedan od osnovnih pojmova duha toga vremena. Od metode su se očekivale razne mogućnosti unapređenja života. Shvaćeno je da otkrića činjenica o svetu treba da služe životu. Život i životna praksa postali su značajan predmet interesovanja.

Bergsona su najpre okupirale metode i rezultati nauka, ali je ubrzo uvideo nedostatke empirijskih metoda i tražio je nove puteve saznanja istine, a prema racionalizmu se veoma kritički odnosi.

Pod uticajem Šopenhaurevog voluntarizma, Bergson isto tako smatra da je volja uslov određenja predmetnosti. Polazeći od ovog mišljenja kao i od francuskih duhovnih i društvenih prilika, Bergson počinje svoj originalni misaoni put.
Nasuprot vremenu u kome se naročito brzo razvijaju posebne nauke, nasuprot vladajućem empirističkom strujanju u njima, on jasno i odlučno zahteva metafiziku koja po njemu jedina predstavlja pravi način filozofiranja. Tako je Bergson postao kritičar prirodno-naučnog pogleda na svet i život koji po njemu ne može da ima značenje u filozofiji. On ne odbacuje, međutim, vrednost naučnog istraživanja za praktično svakodnevno delovanje i unapređenje ljudskog života. Ali bitno je i osnovno za njega otkriti apsolutno, a to se može postići samo filozofijom.
Do filozofskog pogleda se ne dolazi jednostavno, postupnim upoznavanjem činjenica ili sumiranjem znanja, već je to posebno i značajno otkriće. To je „bljesak evidencije“. Filozofija je uopšte drugačiji način prilaza svetu nego što to moraju da čine empirijske nauke. Empirijske nauke ispituju spoljašnji pojavni svet koji se iscrpljuje samo u matematičko-geometrijskom određenju „beživotne“ materije, dok filozofija nastoji da prodre u suštinu sveta, pa zato traži apsolutno i otkriva biće u njegovoj stvaralačkoj celovitosti. Ona to čini intuicijom koja jedino može da otkriva trajanje života.

Predmet filozofije, po Bergsonu je biće u svojoj stvaralačkoj celovitosti; ono što je apsolutno i što se otkriva „bljeskom evidencije“, tj. intuicijom a ne analitičkim naučnim postupkom. Intuicija je shvaćena kao neposredni akt doživljaja i samodatosti svesti, kojim se sagledava suština subjekta i svega što postoji. Ona je doživljaj koji po Bergsonu prethodi svim sudovima i logičkom mišljenju u istinitom saznanju sveta. On smatra da se ne može otkriti stvarnost života. Naime, on tvrdi da razum shvata život samo statički, a ne u njegovoj izvornosti, u trajanju. Polazna tačka za shvatanje života, po Bergsonu, je trajanje koje se samo intuitivno otkriva. U prirodno-naučnoj slici sveta ne može se uvideti dinamičnost života. U njoj vlada kvantitet. Kategorija kvalitativnog se, međutim, ne sme zanemariti. Intuicija stvaralačkog trajanja postaje na taj način bitna i nova metoda mišljenja, koja se suprostavlja kak0 empirizmu tako i racionalizmu, kao tradicionalnim oblicima mišljenja.
Bergson tako čitavu stvarnost shvata pomoću kategorije života. Život je po svom značaju osnovni, a možda i jedini problem filozofije. Filozofija ispituje područje vremena. Ona počinje od duše, bavi se svešću i otkriva našu slobodu. Njen saznajni instrumet je intuicija, kojom se u sintetičkom obliku i u aktu otkriva stvaranje. A stvaranje je život, unutrašnjost i suština svega što postoji. Nasuprot filozofiji, empirijske nauke proučavaju po Bergsonu područje prostora. One počinju od tela i bave se materijom. Njihov osnovni saznajni instrument je razum, koji analizira, broji i računa. Filozofija može da otkriva suštinu sveta koja se ispoljava u stvaralačkom naporu i delanju. Intuicija to iznalazi to u svim ispoljavanjima života. Bergson tu suštinu naziva „životnim poletom“ ili „elanom“ (elan vital). On je pokretač sveg života i evolucije. On je stvaralački faktor koji vodi u budućnost. U svom delu „Stvaralačka evolucija“, Bergson smatra da su manifestacije života samo samo razni pokušaji „životnog elana“, počev od biljnog i životinjskog sveta do ljudskog i samosvesnog. Kao posebno značajne manifestacije životnog elana u razvoju životnih oblika Bergson otkriva instikt, razum i intuiciju. Instikt deluje nepogrešivo, ali uvek jednolično. On može da prepoznaje okolinu po stupnjevima simpatije i po mogućnostima korisnosti. Razum pak iznalazi uvek nove oblike i tako služi realnoj egzistenciji čoveka, ali on ne može da otkriva suštinu života. Samo intuicija može da otkrije suštinu stvarnog života i da i u trajanju i postojanju ostvaruje najslobodniji oblik života. Mada je na razne načine opisao intuiciju, Bergson nije, čini se uspešno i u potpunosti definisao istu. O njoj se danas zna više i preciznije. U matematici i drugim savremenim naukama je mnogo učinjeno na objašnjenju intuicije...

knjiga je iz biblioteke lektorke/prevodioca
Jugane Stojanović
pa je na pojedinim mestima podvučen ili zaokružen tekst
MAJ.21/14