ISBN: 342
Autor: Domaći
Godina izdanja: Posle 1950.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Tematika: Za decu

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Korice i ilustracije za pricu:
Uros Predic

Nazvana po jednoj od priča, zbirka Tera baba kozliće prikazuje bajkoviti svet u kome su sva bića i prirodne pojave žive, imaju šta da kažu, pokazuju osećanja, druže se sa decom i otkrivaju im čudesa, ali i pojave iz stvarnosti.

U ovom izboru se nalaze i druge pripovetke: Puna kola priča, Kako je došlo proleće u gradinu....

Danica Bandić Telečki (Zagreb, 30. septembar 1871 — Beograd, 26. oktobar 1950) bila je srpska učiteljica, autorka drama i dečije književnosti.[1]

Biografija
Rođena je u Zagrebu, 1871. godine, od majke Ane i oca Laze Telečkog, glumca i dramskog pisca. Dok je imala samo 19 meseci, preminuo joj je otac, a majka Ana kada je Danica imala samo osam godina. Starateljstvo nad njom preuzeo je njen stric, dramaturg Srpskog narodnog pozorišta, Rista Telečki, koji je odškolovao Danicu i trudio da ona ne oseti prazninu i teškoću odrastanja bez roditelja[2].

Obrazovanje
U periodu od 1877 – 1881 godine pohađala je osnovnu školu u Zrenjaninu, a potom u Kikindi. Nakon završetka osnovne škole, Danica odlazi u Suboticu, gde upisuje Višu devojačku školu 1881. godine i završava je 1888. godine. Zbog odličnog uspeha u školi, Danica nakon više škole upisuje Učiteljsku školu u Somboru, koju takođe završava sa izuzetnim uspehom[3].[1]

Porodica
Nakon zapošljavanja u školi u Kikindi, Danica se udaje za Miloša Bandića, koji je bio učitelj, upravnik škole, glumac, član Srpskog narodnog veća i delegat Velike narodne skupštine Vojvodine. Suprug ju je podržavao u učiteljskom poslu, a nakon penzionisanja i selidbe u Beograd 1922. godine i u pisanju i prevođenju. Miloš Bandić preminuo je 1941. godine u Beogradu.

Iz braka za Bandićem imala je dvoje dece, Milana Batu i Jelisavetu Milicu Bandić, koji su takođe bili glumci.

Milica je bila glumica Narodnog pozorišta u Beogradu, koja je za vreme Prvog svetskog rata igrala je u Bosanskohercegovačkom putujećem pozorištu. Njihov sin Milan Bata Bandić je igrao u velikom broju pozorišta širom zemlje, a preminuo je u 37. godini života[2].

Karijera
Nakon završetka Učiteljske škole, Danica se iste, 1888. godine, sa sadamnaest godina zapošljava kao učiteljica u Kikindi. Kao školovani učitelj, 1890. godine, dobija od Srpskog narodnog pozorišta 1000 forinti skupljane 17. godina od strane prijatelja pozorišta i poštovalaca Laze Telečkog. Godine 1892[4]. Danica počinje književni rad objavivši pripovetke Silom u preparandiju, za časopis Ženski svet, čiji je kasnije postala saradnik. Bila je stručni prevodilac i poznavala više jezika, pa je prevodila dela sa nemačkog na ruski jezik. Napisala je šaljivu igru Emancipovana, koju je Matica Srpska nagradila i štampala u svom Letopisu[2]. Neki od njenih dramskih dela igrana su u Srpskom narodnom pozorištu.

odine 1922. Danica se penzioniše sa poslom učiteljice i seli se sa svojim suprugom u Beograd, gde nastavlja sa pisanjem i prevođenjem.

Svoju najznačajniju priču Tera baba kozliće objavila je 1923. godine, a ilustraciju je uradio srpski slikar Uroš Predić[4]. Nakon toga, objavila je veliki broj naslova, kao što su Oproštaj Sneška Belića, Puno kolo priča, Šta lasta pripoveda i mnogi drugi[3].

Tokom svoje karijere pisanja objavila je oko dvadeset knjiga priča i pozorišnih komada. Prvo se bavila radovima za odrasle, da bi se kasnije okrenula dečijoj književnosti[5]. Zbog velikih dostignuća koje je postigla na polju dečije knjićevnosti, Marko Car, književni kritičar nazvao je Danicu „čika Jovom“ u prozi[2].

Sarađivala je sa velikim broje časopisa i to : Ženski svet (1892—1902, 1904, 1906, 1908, 1911), Spomenak (1893—1897, 1908), Bosanska vila (1895—1901, 1903, 1905, 1907-1908), Letopis Matice Srpske (1895), Brankovo kolo (1896, 1898-1899, 1902-1904, 1906, 1908-191 0), Golub (1908), Naš list (1921-1923), Zorica (1925), Podmladak Crvenog krsta (1926-1940) i sa časopisom Književni sever (1927)[3].

Bibliografija
Ljubičice: darak dobroj deci od tetka Darinke i tetka Dane (1896)
Tetka Danina knjiga (1908)
Tera baba kozliće: čudnovati doživljaji Zvezdana Sveznana iz ravnog Banata (1923)
Šta lasta pripoveda (1924)
Začarani šegrt (1925)
Vilin dar: priča iz vremena starih (1927)
Puna kola priča (1927)[6]
Prva zapovest: čarobna igra u dve slike (1927)
Dialozi (1928)
Monolozi (1928)
Tamo amo po prirodi (1928)
Priče iz zverinjaka (1930)
Doživljaj pastirčeta Jovana: dramska slika za decu (1930)
San i java: priče i bajke (1931)
Od proleća do zime: priče i bajke o cveću, pticama i deci (1932)
Vilinska priča: čarobna igra; Šućkovo stradanje: šala u jednom činu (1932)
Vesela čitanka, Čarobna igra (1934)
Slike iz dečjeg carstva: male priče zgodne za čitanje i prikazivanje pri raznim školskim i domaćim svečanostima (1934)
Oproštaj Sneška Belića: čarobna igra u jednoj radnji (1934)
Pravi put: čarobna igra u jednom činu; Devojka sa zlatnim rukama: dramska bajka z dva dela i epilog (1934)[7]
Priče iz gradine (1935)
Smrt
Danica Bandić preminula je u 79. godini života, 26. oktobra 1950. godine u Beogradu

Zlatna knjiga