ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

ANRI ŽOMINI
PREGLED RATNE VEŠTINE
Predgovor - Milan Đ. Nedić
Izdavač - Geca Kon, Beograd
Godina - 1938
426 strana
24 cm
Edicija - Vojna biblioteka
Povez - Tvrd

SADRŽAJ:
MILAN Đ. NEDIĆ - Propratna reč generala
Predgovor prevodioca
Kratka biografija generala Žominia
Pismo ruskom caru
Napomena autora
Podaci o savremenoj teoriji rata io njegovoj korisnosti .

Definicija ratne veštine

O RATNOJ POLITICI
Uvod
I Ofanzivni ratovi za traženje prava
II Ratovi koji su politički defanzivni a vojnički ofanzivni
III Ratovi za iskorišćenje prilika
IV Ratovi sa ili bez saveznika
V Ratovi radi intervencije
VI Osvajački ratovi usled osvajačkog duha ili iz drugih razloga
VII Ratovi iz ubeđenja
VIII Nacionalni ratovi
IX Građanski i verski rat
X Dvostruki ratovi i opasnost istovremenog preduzimanja dvaju ratova

VOJNA POLITIKA ILI FILOZOFIJA RATA
Uvod
XI O vojnoj statistici i vojnoj geografiji
XII Drugi razni uzroci koji imaju uticaja na uspehe u ratu
XII Vojničke ustanove
XIV okomandnom elementu vojske i o višem komandovanju u operacijama
XV Vojnički duh naroda i moral vojske

O STRATEGIJI
Definicije i osnovno načelo
O osnovnom ratnom načelu
XVI Sistem operacija
XVII O vojištu
XVIII Operaciske osnovice
XIX Strategiske tačke i linije, odlučujuće tačke na ratištu i operaciski objekti
XX Operaciski i strategiski frontovi, odbranbene linije i strategiski položaji
Strategiski i operaciski frontovi
Odbranbene linije
Strategiski položaji
XXІ Operaciske zone i operaciski pravci
Strategiske kombinacije u pogledu izbora i upravljanja operaciskih pravaca
Rasmatranja o operaciskim pravcima u ratovima francuske revolucije
Uputstva za operaciske pravce
Primedbe na unutrašnje operaciske pravce napade i upravljene protiv njih
XXII Strategiski pravci
XXIII Načini za osiguranje operaciskih pravaca privremenim osnovicama ili strategiskim rezervama
Strategiske rezerve
XXIV onekadanjem sistemu poziciskih ratova i sadanjem marševskom sistemu
XXV Magacini i njihov odnos prema marševima
XXVI O granicama i njihovoj odbrani pomoću tvrđava i utvrđenih linija o opsadnom ratu
Utvrđene linije
XXVII Odnos između strategije i utvrđenih logora i mostobrana
Mostobrani
XXVIII Planinske strategiske operacije
HHIX Nekoliko reči o velikim osvajanjima i dalekim ekspedicijama
Napomena o glavnim prekomorskim ekspedicijama
XXX Strategiski zaključci i uputstva kako da se dobije sopstvena sigurnost u strategiskoj proceni
Uputstvo kako da se dobije sopstvena sigurnost u strategiskoj proceni


O VELIKOJ TAKTICI I BITKAMA
Uvod
XXXI Položaji za odbranu i odbranbene bitke
XXXII O ofanzivnim bitkama i raznim rasporedima za borbu
XXXIII Obilazni manevri i veoma široki pokreti u bitkama
XXXIV Susret dveju vojsaka na maršu
XXXV Iznenađenja vojsaka
XXXVI onapadu živom silom na tvrđave i utvrđene logore ili linije o prepadima uopšte
Prepadi

O RAZNIM MEŠOVITIM OPERACIJAMA - koje pripadaju i strategiji i taktici
XXXVII odiverzijama i raznim samostalnim odredima
XXXVIII Prelazi preko malih i velikih reka
XXXIX Povlačenje i gonjenje
XL O marševskim kantonmanima i zimskom nastanjivanju
XL O desantima

O LOGISTICI - ili praktičnoj veštini kretanja vojsaka
XLII Nekoliko reči o logistici uopšte
XLIII O izviđanjima i drugim sredstvima za prikupljanje podataka o neprijatelju

O FORMACIJI TRUPA ZA BORBU - i o posebnoj i združenoj upotrebi triju rodova vojske
Uvod
XLІV O raspodelu trupa na borbenoj liniji
XLV O formaciji i upotrebi pešadije
XVI O konjici
XLVII O upotrebi artilerije
XLVIII O kombinovanoj upotrebi triju rodova vojske

Zaključak


`Kao god što je za veštinu ratovanja potrebno poznavanje ratne istorije, tako je i za dobro proučavanje ratne nauke potrebno poznavanje istorije razvoja te nauke. Jedno i drugo daju potpunu vojničku kulturu.

Teško je, ako ne i nemoguće da se čovek u svojim studijama posveti u sve primere ratne istorije i razvoja ratne veštine i nauke, bez bojazni da se ne izgubi u jedan beskrajni labirint iz koga će uzalud očekivati svetlost za kojom je pošao. Ali je isto tako neophodno poznavati ono što je važno i kapitalno, ili tačnije rečeno poznavati ljude koji nam svojim velikim delima pružaju rezultate vojničke kulture, koji su dovoljni za temeljno vojničko obrazovanje. U tom pogledu krajem XVIII i početkom XIX stoleća pojavila su se na oba polja po dva velikana, koji se u osnovi proučavanja ratne veštine i ratne nauke ne mogu nikako obići. To su na polju ratovodstva Napoleon i Fridrih Veliki i na polju ratne nauke Žomini i Klauzevic.

Prva dvojica su bili i veliki vojskovođi i veliki vladari, upravo poslednji vladari-vojskovođi, a druga dvojica su nikli tako reći uz njih, da rasvetle njihova dela i da udare prve temelje načelima ratne nauke. To su bili vojni klasici Žomini i Klauzevic. Baš zato, što često imaju suprotne koncepcije oni se vanredno dopunjuju, kako ona prva dvojica, tako i ova druga. Njih je potrebno podjednako poznavati, da bi se imala kompletna osnova za dalje usavršavanje.

Ako nam nedostaje saznanja o njihovim prethodnicima nećemo mnogo izgubiti, ali proučavati njihove sledbenike bez dovoljno saznanja o njima značilo bi zidanje na pesku. Iako su došli posle ovih velikana mnogi pa i veći ratovi, oni nisu izbacili na površinu veće ljude koji bi ih nadvisili i zasenili. Nažalost u našoj vojnoj literaturi postojali su dosada samo fragmentarni podaci po vojnim udžbenicima i drugim delima, bez potpunih dela ovih klasika izdatih na našem jeziku. Za razumevanje toga nedostatka dovoljno je napomenuti, da se u svakoj vojnoj školi osnovna predavanja započinju citiranjem ovih velikih imena, čija će dela mladi oficiri uzalud tražiti u našoj literaturi, Vojna biblioteka je stavila sebi u zadatak da tu krupnu i neoprostivu prazninu upotpuni.

Nama je pala u deo uloga da na naš jezik prevedemo najglavnije delo velikog vojnog autora — autodidakta Žominia. Ovaj je zadatak u toliko teži, što je Žomini, stvarajući osnove za vojnu nauku onoga doba, zasnivao i novu terminologiju, koja se razlikovala od uobičajenih naziva pre njega, a izmenjena je kašto i novim nazivima savremene vojne terminologije.

Mi smo se trudili, da se pri prevođenju njegove terminologije, prilagodimo našim shvatanjima u onoj meri koja omogućava da se ne ošteti originalnost ovog klasičnog dela. Biografiju slavnog Žominia preneli smo sa završetka II dela na čelo I dela, smatrajući da je biografiji pisca uvek mesto na čelu knjige.

Pored toga smo iz drugog dela izostavili kao manje značajno Završno poglavlje od švajcarskog pukovnika Lekonta, i Dodatak u kome je izneta prepiska generala Žominia, kojom je pravdao napuštanje francuske vojske i svoj prelazak u rusku vojsku. Time smo omogućili da oba dela ove knjige izdamo kao jednu knjigu, što je iz mnogo razloga zgodnije, Mesto izostavljenih delova dajemo na čelu knjige Propratnu reč našeg armiskog generala g. Milana Đ. Nedića, čija sadržina kao i ime njenog pisca zaslužuju posebnu pažnju.`