ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Tematika: Za decu

Izdanje knjižarnice Rajkovića i Đukovića, Beograd, 1924.
52 strane.

Veoma očuvana, požutela.


Iako je u našoj književnosti mali broj istaknutih i poznatih spisateljica, posebno u prošlosti, tužno je to što su i one koje su ostvarile izvestan uspeh gotovo zaboravljene, kakvih nije malo u Portalibrisovoj ediciji Otrgnuto od zaborava. Takav je slučaj i sa Danicom Bandić (Telečki). Možda najpre prepoznajemo upečatljivo prezime njene porodice – rođena je u Zagrebu, 1871. godine, ali je život provela u Vojvodini. Njen otac je bio Laza Telečki, poznati glumac i dramski pisac, po kome i danas nosi ime jedna od centralnih novosadskih ulica, ali ova autorka nije imala priliku da od njega dobije prve smernice za umetničko stvaralaštvo, jer je još kao malo dete izgubila oca, a i majku u svojih osam godina. Ipak, starateljstvo nad Danicom preuzeo je stric, dramaturg Srpskog narodnog pozorišta, Rista Telečki. On ju je školovao i verovatno uticao na njen izbor profesije.

Danica Bandić se školovala najpre u Zrenjaninu, a potom u Kikindi i Subotici. Nije slučajno ni to što je za životnog saputnika odabrala čoveka koji je takođe bio povezan sa svetom umetnosti i pedagogije.

Udala se za Miloša Bandića, koji je bio upravnik škole, glumac i viđeniji čovek – član Srpskog narodnog veća i delegat Velike narodne skupštine Vojvodine.

Pisanjem je počela da se bavi stvarajući pripovetke od kojih je prva izašla u časopisu Ženski svet, sa kojim je nastavila da sarađuje, ali je zanimljivo da je umela i da se našali na račun ženske borbe kroz duhovitu dramsku igru Emancipovana.

Njeno ime se pre svega vezuje za stvaralaštvo za decu u okviru koga se posebno ističe priča Tera baba kozliće, sa kojom je Danica Bandić i stupila u književni svet. Nakon nje Danica je izdala i druge naslove za decu: Oproštaj Sneška Belića, Šta lasta pripoveda, Puna kola priča itd.

Zanimljivo je i da je sarađivala i sa časopisima NevenJove Zmaja kao i Zorica, gde je bila na mestu urednika.

Jedan od ciljeva edicije Otrgnuto od zaborava je i očuvanje kvalitetnih dela dečije književnosti nastalih u prošlosti, a pisanje Danice Bandić je u tom kontekstu pravi biser. Njen pristup dečijem stvaralaštvu nadovezuje se na tradiciju, nosi u sebi ton onog nežnog, toplog pripovedanja kakav smo slušali u detinjstvu od svojih baka. Majstorski, poput Šeherezade Danica Bandić u knjizi Tera baba kozliće nastoji da se priča nikada ne završi, da zadovolji dečiju želju za novim, interesantnim, čarobnim, i da im, pre svega, probudi maštu.

U njenom bajkovitom svetu sva bića i prirodne pojave su žive, imaju šta da kažu, pokazuju osećanja, druže se sa decom i otkrivaju im čudesa, ali i pojave iz stvarnosti.

Sama priča Tera baba kozliće, po kojoj je naslovljena i cela knjiga, predstavlja nadograđeno i domaštano narodno verovanje prema kome je nebeska pojava dobila ime. Deca imaju priliku da otkriju kako je došlo do toga da baba i kozlići završe na nebu, da ih upoznaju i prožive avanturu kroz glavnog junaka, dečaka Zvezdana, koji je, verovatno zadremavši pod drvetom, dospeo u babine dvore…

Slično je i sa junacima Ljubicom i Ljubišom, koji uživaju u čarolijama prirode u priči Kako je proleće došlo u gradinu, koja je deo zbirke Tera baba kozliće. Uopšte, Danica Bandić uspeva da lepotu prirode i prostor za maštanje koji ona stvara prikaže mladim čitaocima u najboljem svetlu. Pa svako ko čita prosto poželi da što pre bude na livadi ili u šumi, priča sa pticama, cvećem, otkriva, saznaje. U bajkama nailazimo i na omiljene ličnosti iz narodnih bajki, careve i carice, njihova deca, vile. Ali ovde nema borbe dobra i zla, već nekog mirnog života i situacija koje više govore o ljudima, osećanjima, karakterima.

Puna kola priča takođe predstavlja niz storija Danice Bandić, koje su međusobno povezane i isprepletane, i deo su našeg izdanja knjige Tera baba kozliće. Odišu istom tom atmosferom uživanja u čarolijama prirode, gde zapravo priče izviru iz običnog bitisanja u njoj – dečak Miloš upoznaje Skakavca i njegove muke, zatim Majčinu Dušicu, Lepog Čoveka, Ježa.

s