Godina izdanja: 1900 - 1949.
ISBN: 332
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta!

Ilustracije:
Mirko Ostoja

Tonček je pripovetka Fransa Beveka. Delo je napisano 1948. Radnja se odvija u vreme fašizma na Gorici.

Priča je o dečaku Tončeku koji sa ocem, majkom i sestrom živi u Gorici. Priča počinje povratkom Tončeka, njegove sestre i majke iz višednevne posete ujaku. Tonček se nerado vraća, jer se u Sušlju lepo proveo sa ujakom i tetkom, a povrh toga je tamo mogao da govori i svoj maternji jezik. Kada se vrate u Goricu, koja je pod fašističkom vlašću, ne preostaje im ništa drugo nego da ponovo počnu da govore italijanski, koji Tonček mrzi....

France Bevk, slovenački pisac, pesnik, dramaturg, prevodilac, urednik, političar * 17. septembar 1890, Zakojca pri Cerknem, † 17. septembar 1970, Ljubljana.

Rođen je u baitarskoj porodici kao najstariji od osmoro dece seoskog obućara Ivana i njegove supruge Katarine. Završio je pučku školu u Bukovu, kratko bio trgovački šegrt u Kranju, a potom nastavio školovanje u učiteljskoj školi u Kopru i Gorici. Posle mature 1913. godine učiteljstvovao je u selu Orehek, Cerkno, 1916. godine je premešten u Novake po kazni zbog pisanja antiratnih karikatura. Godine 1917. regrutovan je u vojsku na istočnom frontu u Galiciji i Bukovini.

Posle rata odustaje od učiteljskog zvanja, 1919. postaje urednik ljubljanskog Večernjeg lista, zatim kulturne rubrike lista Slovenec. Krajem 1920. vratio se u Gorišku iz Jugoslavije i uprkos pritiscima italijanskih vlasti odlučio da tu i ostane. I kasnije, kada su mu u komesarijatu savetovali da emigrira u Jugoslaviju, ostao je nepokolebljiv:

„Ovo je moja domovina, ovde imam pravo da živim! Ja ne idem nigde. Spreman sam na sve.[3] `
U Gorici je preuzeo redakciju Mladika naredne dve godine. Istovremeno se posvetio i pozorištu; rukovodio je Narodnom scenom i režirao. Uređivao je i politički list Goriška straža i humorističan Čuk na palcima, 1923. postao je direktor Narodne knjižare u Gorici, uređivao je knjige, sakupljao književna predanja, a pre svega mnogo pisao. Zbog jedne od satiričnih pesama objavljenih u Čuku na palcima, četiri meseca je bio u zatvoru. Posle potpisivanja Rapalskog ugovora, primorskim Slovencima je bilo sve teže, posebno kulturno i stvaralačko delovanje. Usledile su godine kućnog pritvora, zatvora i zatvaranja za Beveka, ali kada je bio na slobodi, putovao je i aktivno učestvovao na kongresima PEN kluba (takođe u Barseloni, Parizu i Pragu). Uređivao je i Naš glas, Edinost i Razglede v Trstu.

Do 1943. bio je u italijanskim zatvorima, iste godine otišao u partizane i postao jedan od vođa narodnooslobodilačkog pokreta u Slovenačkom primorju (predsednik Oblasnog komiteta OF za Slovenačko primorje i Trst); do kraja rata i posle oslobođenja radio je u organima vlasti: od februara 1944. član Predsedništva SNOS-a i Izvršnog odbora OF, predsednik Pokrajinskog narodnooslobodilačkog odbora za Slovenačko primorje (naizmenično sa Jožom). Vilfan), posle oslobođenja, predsednik Slovenačko-italijanskog antifašističkog saveza u Trstu, potpredsednik Prezidijuma Narodne skupštine LRS (1947-53), više puta republički i savezni poslanik i član delegacija, M. Sc. na mirovnoj konferenciji u Parizu 1946. Često se sastajao sa mladim čitaocima. Od 1950. u dva mandata je bio predsednik Društva slovenačkih književnika, kao i predsednik Narodne prosvete, potpredsednik Slovenske matice, a od 1953. član SAZU (1960-66 sekretar njene likovne klase).

Posle Drugog svetskog rata najpre je živeo u Trstu, zatim u Ljubljani (gde je umro na 80. rođendan) i Rožnoj dolini kod Nove Gorice. Sahranjen je u Solkanu.

Bio je oženjen, ali mu žena Davorina nije rodila potomstvo, a imao je nekoliko vanbračne dece. Njegovi sinovi su bili i Vasja Ocvirk, koji je bio pisac, i Marjan Bevk, direktor i predsednik udruženja TIGR...


Ostoja, Mirko, hrvatski kipar (Dol kraj Postira na Braču, 6. II. 1921 – Split, 18. VI. 2009). Završio 1941. Akademiju likovnih umjetnosti u Zagrebu (I. Meštrović). U drvu, kamenu, mramoru, bronci i željezu oblikovao je portrete, aktove i figuralne kompozicije, isprva u realističnom slogu, s elementima stilizacije, potom, od 1960-ih, stvara slobodnije, razigrane oblike. Autor je većega broja spomenika iz II. svjetskoga rata (Dvor na Uni, Vela Luka, Bol na Braču). Bio je likovni pedagog...