ISBN: Ostalo
Tematika: Istorija
Godina izdanja: Posle 1950.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Filep-Miler, Rene
Naslov Stada i pastiri : vođi i buntovnici : ko i kako narode vodi i za čim žudi čovečanstvo / Rene Filep Miler ; [preveo sa nemačkog Mile Pavlović]
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina [b. g.]
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodno delo, [b. g.]
Fizički opis XVIII, 442, IV str. : ilustr. ; 24 cm
Drugi autori - osoba Pavlović, Mile
Petrović, P. M.
Zbirka Narodno delo
Napomene Prevod dela: Führer, Schwärmer und Rebellen
O piscu / P. M. Petrović: str. IX-XIII.
Rečnik: I-IV.
Predmetne odrednice Čovečanstvo

Rene Filep-Miler, rođen kao Filip Miler (17. februar 1891 – 17. maj 1963) je bio austrijski istoričar kulture i pisac. Otac mu je bio imigranta iz Alzasa, a majke Srpkinja, rođen je u Karansebešu u Austrougarskoj (danas Karansebeš, Rumunija), a umro je u Hanoveru, Nju Hempšir.
Otac mu je bio farmaceut, a majka rođena kao Branković, iz porodice koja je imala važnu ulogu u vojno-graničnom regionu jugoistočnog Banata. Studirao je farmaciju, anatomiju i psihijatriju u Beču, Berlinu, Parizu i Lozani od 1909. do 1912. Njegovi nastavnici su bili Forel, Babinski i Frojd. Posle studija radio je u očevoj apoteci, ali se nije dugo zadržao. Tokom Prvog svetskog rata služio je na ruskom frontu. U to vreme je upoznao poznatu budimpeštansku opersku pevačicu Hedi Bendiner i oženio se njom. Posle rata radio je kao novinar na raznim jezicima: pisao je na mađarskom za novine u Budimpešti i Kronštatu, objavljivao nemačke članke u Hermanštatu i Temešvaru, au Bukureštu je radio za uglednu rumunsku štampu.
Radoznalost i žeđ za znanjem odveli su ga u Sovjetski Savez da proučava njegov kulturni život. Njegov prvi autorski uspeh bio je u knjizi The Mind and Face of Bolshevism: An Ekamination of Cultural Life in Sovjetska Rusija, koja je prvobitno objavljena na nemačkom jeziku 1926. godine. Ova knjiga je značajna po tome što se u ovom trenutku Staljin ne pojavljuje u sve u kulturnom životu SSSR-a. Knjiga je i dalje aktuelna kao duboka analiza brodoloma kulture koju je cenzurisala država. Pratio je ovu knjigu sa još dve u brzom nizu, Lenjin i Gandi i Rasputin: Sveti đavo. Prva knjiga je suprotstavila nasilnog revolucionara i mirnog buntovnika, a druga, kontradikciju svetog čoveka koji je bio magnet za žene. Njegova najuspešnija knjiga bila je Moć i tajna jezuita, koja je ponovo štampana posle 1945. Putovanjem po Evropi i radom u renomiranim novinama i na radiju širom nemačkog govornog područja, Fulop-Miller je postao cenjeni pisac u vreme Vajmarske republike.
Tridesetih godina prošlog veka otišao je u samonametnuto izgnanstvo u Ameriku. On je definisao „amerikanizam” kao protivkulturni duh svetu vere. U Die Fantasiemaschine: Eine Saga der Gevinnsucht [„Mašina fantastike: Saga o pohlepi“] (1931), zajedno sa Džozefom Gregorom, pogledao je istoriju američkog pozorišta i bioskopa u potrazi za dokazima o iskrivljenoj slici sveta potrošača. Ova tema je nastavljena u njegovom eseju na engleskom jeziku Dehumanizacija u modernom društvu (1955). Njegovo prvo beletristično delo bilo je Katzenmusik [„Catervauling“] (datirano 1936. ali 1935.; trans Richard Vinston kao Sing, Brat, Sing 1947), satirična priča o četvorogodišnjem muzičkom vunderkindu. Njegova kasnija fikcija uključuje Noć vremena (trans Ričard i Klara Vinston iz rukopisa 1955) i Srebrnu bakhanalu (trans Ričard i Klara Vinston iz rukopisa 1960), dve nadrealne priče smeštene u izmišljeni grad Drohitz. Držao je predavanja o istoriji evropske kulture na Dartmut koledžu u Hanoveru i Hanter koledžu u Njujorku. Kao i mnogi autori Vajmarske republike i izgnaničke generacije, on je odavno nestao iz javnog sećanja.
MG94 (N)