ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: pravo, pravne nauke
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Mihailo Ilić Zakon o radnjama

Geca Kon, 1932.
355 strana, tvrd povez, manji format,

Požutela.
Potpis prethodnog vlasnika.
Očuvana.


Mihailo Ilić (Beograd, 11. septembar 1888 — Beograd, 20. mart 1944) bio je srpski pravnik, profesor Pravnog fakulteta u Subotici i Pravnog fakulteta u Beogradu. Bio je prorektor Univerziteta u Beogradu (1932–1935), osnivač i istaknuti član Jugoslovenske republikanske stranke, urednik više časopisa, listova i biblioteka, pisac zapaženih kritičkih i analitičkih članaka.


Mihailo Ilić rođen je 11. septembra 1888. godine u Beogradu. Njegovi preci poreklom su iz Tetova u Makedoniji. U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju. Nakon završene gimnazije upisao je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Diplomirao je 1912. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu, a doktorirao 1919. godine na Pravnom fakultetu u Parizu, sa disertacijom Considérations générales sur la Société des Nations et son Droit (Opšta razmatranja o Društvu naroda i njegovom pravu).[1]

Po povratku u Srbiju otpočeo je univerzitetsku karijeru na Pravnom fakultetu u Subotici, gde je 15. juna 1921. godine izabran u zvanje docenta za Javno pravo, a 11. novembra 1924. u zvanje vanrednog profesora. Ovaj izbor potvrđen je 30. marta 1926. godine i Mihailo Ilić nastavlja karijeru na Pravnom fakultetu u Beogradu. Predavao je Administrativno pravo. Za redovnog profesora izabran je 1930. godine. Biran je za prorektora Univerziteta u Beogradu u dva mandata (od februara 1932. do juna 1933. i od maja 1934. do februara 1935. godine).

Mihailo Ilić se od rane mladosti zanimao za politiku. Kao student učestvovao je u protestima protiv autoritarnih režima i progona slobodoumnih pojedinaca u Srbiji i okruženju. Januara 1920. godine stupio je u članstvo Republikanske stranke. Reč je o Republikanskoj demokratskoj stranci, koja je osnovana 21. januara 1920, a 21. januara 1921. preimenovana je u Jugoslovensku republikansku stranku. Prihvatao je povremene stručne angažmane kao ekspert u izradi pojedinih zakonskih projekata. Tako je prihvatio poziv kneza Pavla i zajedno sa svojim fakultetskim kolegama, Mihailom Konstantinovićem i Đorđem Tasićem, 1939. godine učestvovao u iznalaženju Sporazuma sa Hrvatima i izradi Uredbe o Banovini Hrvatskoj.

U periodu od 1920. do 1941. godine težište javnih aktivnosti Mihaila Ilića bilo je na publicističkoj, uredničkoj i izdavačkoj delatnosti. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa Arhiv za pravne i društvene nauke (1933–1940). Osnivao je i uređivao: „Biblioteku javnog prava” (1929–1940), Biblioteku „Politika i društvo” (1937–1941), Biblioteku „Savremena pitanja” (1938–1941) i list Napred (1938–1941). Nažalost, ove Ilićeve aktivnosti prekinute su napadom Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju, aprila 1941. godine. Prilikom hapšenja talaca od strane Gestapoa, u noći 4. novembra 1941, uhapšen je i profesor Mihailo Ilić sa grupom univerzitetskih nastavnika i drugih intelektualaca i odveden je u Logor na Banjici. Pokušaji Ilićevih kolega i prijatelja da se oslobodi nisu uspeli. Nakon trogodišnjeg tamnovanja u Banjičkom logoru Mihailo Ilić streljan je u Jajincima 20. marta 1944. godine.

Mihailo Ilić je u međuratnom periodu bio jedan od najznačajnijih učesnika u javnom i političkom životu Srbije. Isticao se kao svestrani teoretičar prava svojom načelnom i doslednom borbom za slobodu, demokratiju i vladavinu prava. Kao pobornik građanske demokratije, izjašnjavao se za federalističko uređenje Jugoslavije i okupljanje snaga na liniji borbe protiv fašizma. Uz profesora Đorđa Tasića spada među najsvetlije ličnosti naše predratne prošlosti.