ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Tematika: Religija i duhovnost
Jezik: Srpski

Originalne meke korice, odlično očuvano (na 2 stranice obeležen deo teksta pored margine, inače skoro nečitano), retko u ponudi!!!

Autor - osoba Protić, Marko
Naslov Puno srce : crkvene besede iz 1918-1928 : rodoljubiva čitanka / Marko Protić
Vrsta građe govori
Jezik srpski
Godina [b. g.]
Izdavanje i proizvodnja Subotica : Minerva, [b. g.]
Fizički opis 144 str. ; 19 cm

Sveštenik Marko Protić (Tovariševo, 3. V 1882 — Subotica, 10. X 1936), školovao ce u Sremskim Karlovcima. Počeo je službovati u Vršcu, da bi zatim 11 godina bio katiheta u somborskoj Učiteljskoj školi. U Suboticu je došao za sveštenika aprila 1918. Važio je za vrsnog propovednika. Bavio se i političkim i kulturnim radom i novinarstvom. Od 1922. do 1925. bio je predsednik Subotičke sekcije Jugoslovenskog udruženja novinara. Sarađivao je u Književnom severu, Nevenu i Dnevniku. Najznačajnije mu je delo Zlatni dani Subotice. Okončao je život pod tragičnim okolnostima – bacio se pod voz na subotičkoj železničkoj stanici.

...
Oficiri, postrojeni vojnici, artiljerijske baterije, konjanici narodne garde i masa naroda uputili su se zatim ka najstarijoj subotičkoj crkvi, pravoslavnom hramu Svetog Vaznesenja Gospodnjeg, iz 1723. godine. Crkva je generalno obnovljena 1909/1910 tako da je blistala u punom sjaju, spremna da primi oslobodioce. Od ulaska u portu, pa do praga hrama, stazu su pokrivala bela platna. Sveštenici su izašli u susret i kadili vojsku i narod sve do ulaska u crkvu. Narod je neprestano klicao `Živeli!` i zasipao cvećem vojnike. Svečano blagodarenje služio je subotički paroh Marko Protić. On je i sam bio jedan od narodnih vođa i aktivan učesnik u svim događajima, koje je kasnije sačuvao od zaborava u svojoj knjizi `Zlatni dani Subotice`.
Službi u hramu su, kao i u Kerskoj crkvi, prisustvovale sve narodne vođe i mnoštvo i srpskog i bunjevačkog naroda. Sveštenik Protić nadahnuto je besedio i pozdravio Srpsku vojsku, između ostalog rekavši:
`Vi niste ni onda posumnjali u Boga, kada vas je bes germanski razvijao sa ognjišta vaših. Vi niste ni onda očajavali o milost Božju, kada ste se hladni i gladni probijali kroz neprohodne planine arbanaške. Vi niste roptali na Boga ni onda, kada vas je Sinja Adrija, mora i druga beda tamanila. Za takvu veru bi i Spasitelj rekao, da je bolje u Izrailju nema! Takvom ste samo verom i mogli, inače maleni, zadiviti svet. Takvom ste samo verom mogli zaljuljati osnove sveta i izvojevati pobedu najlepšoj ideji otkako je sveta - bratstva i zajedničarstva. Ideji slobodnoga samoodređivanja. To je dobro delo vaše, radi kojega će blagoslov Božji trajno biti na vama i deci vašoj. Toga radi evo i mi, vekovima ugnjetavani, no nikada ne savladani, spremni stojimo, da vam svom snagom kliknemo: ponosita i viteška braćo naša hvala vam! Vaše neiskazane muke, vaše neopeveno viteštvo, gorostasna požrtvovanost i nenasita ljubav, za sve što je srpsko i jugoslovensko, neka bi nama i pokolenjima nauka bila, kako da se borimo za ono što se srpskim zove.`
Nakon besede otac Marko je, uz sve prisutne, izgovorio himnu `Bože pravde` kao molitvu, na šta njeni stihovi i upućuju. Potom je se orilo `Mnogaja ljeta` Kralju Petru I i njegovom domu, gde se istakao glas prote Gavre Miloševića iz Beograda, koji se vraćao iz zarobljeništva i tog dana se zatekao u Subotici. Povorka se potom uputila prema Gradskoj kući, ispred koje je postavljena bina, sa koje su komandant grada i oficiri posmatrali svečani defile vojske.
Nakon okončanja tog dela svečanosti, oficiri, narodne vođe i narod prešli su u Veliku većnicu Gradske kuće, koja je sva bila okićena za ovu priliku nacionalnim bojama i cvećem. Pevajući `Onamo namo` ispunili su sav prostor većnice i trg ispred. Komandant grada, pukovnik Vladislav Krupežević zahvalio se kratko ali srdačno Subotičanima, rekavši da je od Soluna do Subotice sa vojskom prešao hiljadu kilometara i svuda bio srdačno dočekan, ali nigde kao u Subotici.
17. novembra, na dan velikih proslava organizovanih za Srpsku vojsku, izašao je i prvi broj obnovljenog lista `Neven`. Od 1884. godine, kada ga je osnovao učitelj iz Kaćmara, Mijo Mandić i izdao prvi broj u Baji, `Neven` je bio glavni čuvar bunjevačke nacionalne svesti i hroničar života Bunjevaca. Vlasti su stalno gledale kako da ga se reše. Prvi svetski rat je bio idealna prilika i list je ukinut u 31. godini izlaženja, 24. juna 1914. godine.
List je obnovljen kao dnevno glasilo Bunjevačko-srpskog narodnog odbora, sa sloganom `Glas slobode i narodnog jedinstva`. Novi urednik je bio dr Joso Prćić, advokatski kandidat, a redakciju su činili Mijo Mandić, Lazar Stipić, Blaško Rajić, Aleksandar Rajčić, Bogdan Svirčević, dr Jovan Manojlović, Marko Protić i drugi ugledni Bunjevci i Srbi. List je izlazio dnevno sve do 1940. godine. U prvom članku obnovljenog lista, pod naslovom `I kamenje popucaše` dr Prćić, između ostalog piše:
`Naš kraj 1914. godine postade dolinom suza. Ponovo zaplače Majka Jugovića i plakaše dugo. Njen plač izazva srdžbu Božju protiv zlotvora naših! I gle čuda! Ta uništena Srpska vojska - u Subotici! Naši nikad neviđeni barjaci - na varoškoj kući, mrtav progovara - Neven!`
...

crkvena književnost pojanje besedništvo retorika istorija pravoslavne crkve pravoslavlje pravoslavna crkva liturgika lazar mirković...
KC