ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Godina izdanja: Posle 1950.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

МИРОСЛАВ КРЛЕЖА
..........................КЊИГА ЕСЕЈА

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА
БЕОГРАД
1961

...........Потресне странице о српској револуцији 1804. године написао је Мирослав КРЛЕЖА у есеју
`О стопедесетогодишњици устанка`. Нигде таквих речи уважавања, дивљења и патоса према српским устаницима у српској литератури нема, као што је то написао Мирослав Крлежа.
...........Шта пише Мирослав Крлежа, да не дужим?

..........`Од почетка буне на дахије тисућуосамстотиначетврте пак до слома устанка године осамстотинатринаесте, ова драма крварила је девет година. Шака србијанске раје у мрачном вихору пуне неизвјесности, крпе рањавог људског меса, што се у блату и у магли цмаре од пожара и гњију на колчинама, та се неписмена стихија од неколико тисућа опанака и кубура покренула против харача. џумрука и кулука, да се нађе на челу догађаја, који су јужнословенске народе пронијели хисторијском позорницом као маркантну политичку појаву са јасно оцртаним мислима о ослобођењу и уједињењу.....`
.....`Голоруки, осамљени, крвави и презрени, они су подузели све што људска памет може да изумије, како би престала да буде џигерицом на вучјој гозби. Кубуром и топовима, коњаничким биткама великог стила, хајдучким бусијама и опсадама, ситним тактичким лукавством, скупоцјеним митом, дипломатском претворљивошћу и подвалама, а често изазовном, управо пркосном окрутношћу они су покушали све, да испливају из крваве чорбе, над којом је читава Европа зијевала годинама, проматрајући како месо србијанске раје цврчи за богате господске печенке....`
............Срби су куцали на све европске адресе, молили за помоћ и џебану, за устанак против Турсе, али џаба. Сва европска врата остала су затворена.
............Ево како су онда Срби прошли са царском, императорском влашћу у Русији, где су на крају тражили помоћ. Примио их је царски министар кнез Чарторијски лично, да прими из руку грешнога протојереја Матеја промеморију за Јево Величество Царја и Государја.

.......................Михајло Грушић

НЕКОРИШЋЕНО

...............dsp/1