ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Retko u ponudi s omotom koji je izradio Mate (Matija) Zlamalik. Omot je repariran, stanje kao na slici, knjiga unutra odlično očuvana bez pisanja, podvlačenja, pečata.

Autor - osoba Pirandelo, Luiđi, 1867-1936 = Pirandello, Luigi, 1867-1936
Naslov Pokojni Matija Paskal / Luiđi Pirandelo ; preveo Miodrag Ristić
Vrsta građe roman ; odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1940
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Edicija A. D., 1940 (Beograd : Planeta)
Fizički opis 298 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Ristić, Miodrag
Zbirka Biblioteka dobitnika Nobelove nagrade
ISBN (Plat.)
Predmetne odrednice Pirandelo, Luiđi, 1867-1936 -- `Pokojni Matija Paskal`

Glavni junak romana, Matija Paskal, odlučuje da napusti kuću, porodicu, grad, jednom rečju − sve, usled nesreća koje su ga zadesile. Matija smatra da mu od te odluke zavisi sreća, a i sam život. Jednoga dana, u kockarnici u Monte Karlu, osvaja pozamašnu svotu novca i počinje da se premišlja, da ponovo preispituje svoju odluku i na kraju odlučuje da se ipak vrati kući. Ali kako to obično biva, sudbina ima druge planove, i naš junak u novinama saznaje da je − umro! Tačnije, u njegovom gradiću je pronađen leš i njegova supruga i njegova tašta su nesrećnika identifikovale kao − Matiju Paskala! Shvativši da je službeno mrtav, te time i slobodan čovek, prepoznao je šansu da započne novi život i da napokon živi onako kako on smatra da treba. Menja identitet, menja i svoj lični opis i započinje novi život, nadajući se da će biti srećniji od prethodnog.

Sjajan novelista, romanopisac i dramatičar, Luigi Pirandello svakako je najznačajniji talijanski pisac dvadesetog stoljeća, a moderna evropska književnost nezamisliva je bez njegova udjela. Pirandello spada u one autore koji su nam otkrili da čovjekova osobnost nije ni izbliza jednom zauvijek dana, da su ličnosti mnogostruke, da „gola istina“ o jednom čovjeku ne postoji, da ljudsko biće ima u sebi mnoge, pa i oprečne živote koji svi traže svoje pravo. S tom činjenicom dolazi u sukob utvrđeni moral društva i konvencije sredine, pa to uzrokuje niz najneobičnijih slučajeva i sudbina.
„Pokojni Mattia Pascal“, najbolji Pirandellov roman, priča je o jednoj takvoj sudbini, uhvaćenoj u procjep između stvarnih životnih činjenica i konvencija sredine. Riječ je o čovjeku koji je službeno proglašen mrtvim. Za društvo, on je mrtav. Ali on je živ, to je činjenica. On, međutim, ne može nastaviti svoj raniji život: društvo mu kao službeno mrtvom onemogućava sve ono što dopušta službeno živima! Tako je on prisiljen boraviti svoje dane kao živi pokojnik koji posjećuje svoj vlastiti grob, u kojem je za društvo i pokopan.

Luiđi Pirandelo (ital. Luigi Pirandello; Agriđento, 28. jun 1867 – Rim, 10. decembar 1936), bio je italijanski romanopisac, pesnik i dramaturg. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1934, zbog njegove “hrabre i briljantne obnove drame i scene”. Njegova dela uključuju romane, stotine kratkih priča, 40 predstava, od kojih su neka napisana i na sicilijanskom. Pirandelove tragične farse smatraju se pretečama drame apsurda. Jedan od najznačajnijih dramskih pisaca 20. veka, koji je otvorio nove puteve moderne dramaturgije...
Rođen je u porodici više klase u siromašnom predgrađu grada Agriđento na Siciliji. Njegov otac, Stefano, pripadao je bogatoj porodici koja je bila uključena u proizvodnju sumpora, a majka, Katarina Riči Gramito, bila je iz buržoaske porodice. Obe porodice, Pirandelo i Riči Gramito, bile su anti-Burbonci i aktivno učestvovali u borbi za ujedinjenje i demokratiju. Stefano je učestvovao u čuvenom Pohodu hiljade, a kasnije pratio Garibaldija sve do bitke Aspromonte. Katarina, koja je bila jedva napunila 13 godina, bila je primorana da prati oca na Maltu, gde je poslat u egzil zbog suprotstavljanja Burboncima. Ali, otvorena naklonost Garibaldiju i jak osećaj idealizma tih prvih godina bili su brzo transformisani, pre svega kod Katarine, u ljuto i gorko razočaranje koje je stvorilo ujedinjenje. Pirandelo je kasnije taj osećaj izdaje i ogorčenosti izrazio u nekoliko svojih pesama i u romanu Stari i mladi. Takođe je verovatno da je ova atmosfera razočaranja u mladom Luiđiju probudila osećaj nesklada između ideala i stvarnosti koji je prepoznatljiv u njegovom eseju o humorizmu.

Matija Mate Zlamalik rođen je u Sarajevu 1905. godine u skromnoj činovničkoj porodici češkog porekla. Umetničku školu u Beogradu završio je 1935. Na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu radio je kao predavač, od njenog osnivanja 1949. godine sve do penzionisanja 1964. zbog bolesti. Godine 1959. američki časopis Life je njegove marke iz serije Flora i fauna Jugoslavije uvrstio u fond najlepših maraka sveta.
Profesori Matije Zlamalika na Umetničkoj školi u Beogradu bili afirmisani umetnici : Milan Milovanović, Ivan Radović, Beta Vukanović, Ljubomir Ivanović i Nikola Bešević. Status slobodnog umetnika ostvaruje 1. jula 1933.
Putuje u Pariz na kratko, o sopstvenom trošku. Obilazi muzeje, prati aktuelnosti. I taj blaženi period od nekoliko godina pred rat, druženje, žurevi, čajanke, koncerti… deli njegov život na prvu i drugu polovinu. Tih godina redovno izlaže na svim većim likovnim manifestacijama. Zbog sve otežanijeg učešća, visokih cena koje su morali da plaćaju i izlagači i publika Paviljonu „Cvijeta Zuzorić”, stvara se jezgro pobunjenika, koji su sebe nazvali „Nezavisni” . Pošto su uslovi ispunjeni samo delimično, većina potpisnika je bojkotovala redovnu Jesenju izložbu udruženja „Cvijeta Zuzorić” , priređujući svoju, samostalnu. Na toj „Bojkotaškoj izložbi” učestvovalo je 37 umetnika. Među njima su bili: Mate Zlamalik, Vinko Grdan, Šana Lukić, Mihajlo Petrov, Mirko Kujačić, Đurđe Teodorović i Nikola Martinoski. Ovi umetnici su bili jezgro nove stvaralačke grupe koja će, pod imenom „Nezavisni umetnici”, okupiti napredne slikare i vajare i delovati do poslednjih godina pred rat. Ta vrsta slobode i vaninstitucionalnog bivstvovanja podrazumeva odricanje od mnogo čega da bi se opstalo.
Žana Gvozdenović, istoričarka umetnosti, lepo je primetila: „U svoju ikonografiju uvodi jednu izuzetno retku pojavu u srpskom slikarstvu – muzičku temu. Van svake tradicije srpske sredine, kao odjek dalekog duha holandskog poznog sedamnaestovekovnog žanr slikarstva…S vežina i spontanost, neposrednost opažanja uz prosvetljeni kolorit i omekšanu formu, sa svetlom koje se preliva po formi i prostoru postiže posebnu, intimnu atmosferu...

MG34 (N)