Tematika: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

U dobrom stanju

Autor - osoba Grevil, Anri
Ksenija : roman jedne Ruskinje / Henry Gréville ; prevodilac Nikola Andrić
Vrsta građe roman
Jezik hrvatski
Godina 1919
Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Kr. zemaljska tiskara, 1919
Fizički opis 135 str. ; 19 cm
Drugi autori - osoba Andrić, Nikola, 1867-1942 = Andrić, Nikola, 1867-1942
Zbirka Zabavna biblioteka. kolo 12 ; knj. 134
Napomene Izv. imena autora: Alice Durand-Fleury


Henry Greville.

Bod ovim muškim imenom krije se i opet jedna žena: — Alice Durand-Fleury (1842,-1902.) I kad spomeneš njeno ime, ima da ti pred očima iskrsne malena, neugledna ženica, koja je svoju mladost provela ii Fetrogradu, kao privatna učiteljica francuskog jezika, pa su joj gotovo i svi romani uzeti iz ruskoga života. Turgenjev ju je osobito poštovao i uveo u literarni svijet.

Sa šesnaestom godinom dospjela je u Petrograđ, gdje se, kao talentirana glasoviračica, slučajno upoznala s posljednjim Chopinovim učenicima: Martinovim i Félicienom Davidom, koji su je usavršili u kontrapunktu i kompoziciji, nagovarajući je, da se sasvim oda glazbi. Ali briga za nasušni kruh odbila ju je od dugog spremanja za glazbenu karijeru, pa je i dalje davala francuske lekcije, dok se (god. 1862.) nije udala za Monsieur Duranda, francuskog umjetničkog kritičara, koji je živio u Petrogradu. Iza deset godina najtežega života povratio .se mladi par u Pariz. I sada se otpoče njezina književnička kalvarija. Od redakcije do redakcije, od nakladnika do nakladnika nosila je svoje romane »iz ruskoga svijeta«. Ali je njezin pseudonim »Henry Greville« bio sasvim nepoznat, a ni »ruski svijet« nije u ono doba imao nikakova čara za francusko čitalačko općinstvo. I onda odjedanput, dne 1. srpnja 1876. — tri dana iza smrti George Sandove. — ugleda svijetlo u »Journal des Débats«-u prvi njezin roman »Đosia«. Preko noéi postade slavna. Sedam velikih dnevnika tražilo je njeno suradništvo. I sedam njenih romana izadje uzastopce: »Wassilissa«, »Aurette«, »L’ingénue«, »L’expiration de Savelli« i »Perdu«. S lovorikama padalo je zlato u njezin sirotinjski dom — Danajin zlatni dažd! Ljubljenom svome mužu uredila je sjajan stan, a sa sjajem dodjoše i časti i prijatelji. Duc d’ Aumale, Emile Augier, Octave Feuillet, Massenet, Daudet, Fouquier bili su svakidašnji gosti u Durandovičinoj kuéi. Njima je čitala sve svoje manuskripte kao »primeur littéraire«, koji su se, kako rekosmo, gotovo svi bez izuzetka kretali oko ruskoga svijeta.

»Ja ljubim Rusiju«, govorila je »pa iako sam u »Arijadni« bez milosrdja otkrifa prikrivene poroke ruske uprave, ipak sam rusku ženu prva ja ocrtala u svoj njenoj divnoj nezgrapnosti... Ah, Rusija je druga moja domovina; njoj zahvaljujem sve, što sam;, ondje sam naučila gledati, motriti i pjevati. I sada evo sjedim u Mentonu (gdje je imala krasnu vilu »Caravan« s pogledom na Sredozemno more), i podgrijavam svoje petrogradske uspomene, od kojih živim«.

A podgrijavala ih je izvrsno. O tome je najbolji svjedok Turgenjev, koji je govorio o njoj: »Čegagod se lati, svršava vanredno; potpun, velik čovjek — ova majušna žena!«

Pored »Dosije« i »Ksenije« najpoznatiji su joj romani: »La princesse Ogherof«, »Sonia«, »Les mariages de Philomene«, »Les Koumiassine«, »Le voeu de Nadia«, »Angele«, »Cléopatre«, »Fille de Dosia«, »Un violon x*usse«, »Mamselka« itd. Kao posthumna djela izašla su joj: »Les milliards« i »Mon chien Bop et ses amis«.