Godina izdanja: 1900 - 1949.
ISBN: 726
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Gnusan zlocin ili nuzno prolivena krv

Zvuci lire: Misli, Hvale i satire

Tihon Hadžić (u nekim izvorima zabeležen i pod imenom Tihomir) bio je autentičan, buntovni i marginalizovani srpski pesnik i satiričar koji je stvarao u periodu između dva svetska rata u Beogradu. Za razliku od salonskih pisaca tog doba, Hadžić je bio glas „beogradskog asfalta“, nezavisni autor koji je svoja dela često izdavao u sopstvenoj režiji, prkoseći tadašnjoj akademskoj i književnoj eliti.Njegov stvaralački opus bio je obojen ekstremnim emocijama, mračnim tonovima i oštrom društvenom kritikom. Pre nego što je privukao pažnju javnosti delom iz 1932. godine, Hadžić je već bio poznat u određenim krugovima po svojim prethodnim, provokativnim zbirkama poput `Glogov kolac` (1927) i `Bes krvi` (1928). Njegov stil odlikovao se sirovom energijom, odbijanjem da ulepšava stvarnost i željom da kroz poeziju progovori o najmračnijim nagonima ljudske prirode i nepravdama društva u kojem je živeo.



Knjiga `Gnusan zločin ili Nužno prolivena krv` (sa podnaslovom: Zvuci lire: misli, hvale i satire), štampana 1932. godine u čuvenoj beogradskoj Štampariji Drag. Gregorića, predstavlja izuzetno retku i bizarnu kapsulu predratne beogradske avangarde. Evo šta ovu zbirku čini magnetom za kolekcionare i ljubitelje neobične književnosti:Naslov koji zvuči kao crna hronika: Iako nosi šokantan, gotovo senzacionalistički naslov koji asocira na palp-roman ili izveštaj o zločinu iz tadašnjih novina, iza korica se zapravo krije duboko dramatična poezija i satira. Sam naslov služi kao provokacija namenjena malograđanskom društvu.Između lirike i brutalne satire: Knjiga je podeljena na kontrastne celine. Sa jedne strane, autor nudi intimne „zvuke lire“ i duboke misli o prolaznosti i patnji, dok sa druge strane prelazi u beskompromisnu satiru. On hirurški precizno izvrgava ruglu licemerje beogradske čaršije, korupciju i moralni pad modernog društva.Estetika šoka i krvi: Hadžić se u ovoj knjizi bavi motivima koji su za ono vreme bili na ivici skandala. Metafora „nužno prolivene krvi“ provlači se kao simbol duhovnog pročišćenja, unutrašnjeg bunta i neizbežnog sukoba pojedinca sa okrutnim svetom koji ga okružuje.Retkost i kolekcionarski kult: S obzirom na to da je knjigu štampao u malom tiražu o sopstvenom trošku, ova zbirka od 160 strana postala je izuzetno retka. Danas ima status kultnog antikvarnog rariteta, a primerci koji su preživeli vihor Drugog svetskog rata uglavnom se kriju u privatnim kolekcijama strastvenih bibliofila.Ovo delo ne nudi laku, estetski savršenu poeziju, već vas suočava sa gnevom, ironijom i umetničkim krikom čoveka koji je odbio da ćuti u predvečerje svetske katastrofe.