Tematika: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

GUSTAV A. LINDNER

TEMELJI ZNANSTVENE PEDAGOGIKE U SVEZI SA ZAKONOM EVOLUCIJE I SOCIOLOGIJE

Prevod - Ilija Radivojević

Izdavač - Štamparija Jovana Puljo, Zemun

Godina - 1901

VIII + 168 strana

24 cm

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
UVOD.
1. Pojam i deo ba pedagogike
2. Vaspitanje i samovaspitanje
3. Pedagoška asimilacija
4. Obim vaspitanja. Akomodacija

TEMELJI VASPITANJA. FILOZOFSKA PEDAGOGIKA
5. Individualni razvitak
6. Zakoni razvitka
7. Prirodno vaspitanje
8. Kako vaspita priroda
9. Priroda i kultura
10. Savlađivanje prirode pomoću kulture
11. Čovek i priroda. Njegova sloboda i nezavisnost
12. Posledice čovečje slobode. Društvo
13. Vaspitanje pomoću društva
14. Kako vaspita društvo svojom organizacijom
15. Kako vaspita društvo međusobnim saobraćaje
16. Vaspitanje u užem smislu 17. Prostor i međa vaspitanja
18. Organičenje vaspitanьa sudbinom
19. Oni pregled vaspitanja i njegove periode
20. Izvori i podela pedagogike
21. Dispozicija pedagogike i didaktike
22. Raspored pedagogike u uže smislu

PEDAGOŠKA DIJETETIKA I PSIHOLOGIJA. PEDAGOŠKA ANTROPOLOGIJA.
23. Dijetetika i psixagogika
24. Pedagoška dijetetika
25. Pedagoška psihologija
26. Temperamenat
27. Razvitak na temelju psihičkoga mehanizma
28. Pažnja
29. Apercepcija
30. Razvitak govora
31. Duševni i razvitak

SVRHA VASPITANJA.
32. Pedagoška teologija. Svrha vaspitanja u opće
33. Konkretna svrha vaspitanja. Jačina moralnoga karaktera
34. Provabaibe etičkih i pedagoških svrha
35. Svrha vaspitanja pogledom na praktične ideje
ІSavesnost
ІІ Savršenost
36. Nastavak. III Dobrohotnost
IV i u Pravo i pravičnost

SREDSTVA I METODE VASPITANJA
37. Pedagoška metodologija, Pedagoška uprava i samouprava
38. Vaspitna sredstva u opće. Neposredna sredstva za vaspitanje
39. Posredna (indirektna) sredstva za vaspitanje
40. Nagrade i kazne
41. Obrazovanje ili kultura kao vaspitanje za postignuće savršenosti
42. Kulturno društvo
43. Vaspitanje i kulturni napredak
44. Ophođenje i nastava
45. Potpuno značenje nastave
46. Obrazovanje karaktera. Objektivna strana karaktera
47. Subjektivna strana karaktera

OBLICI VASPITANJA
48. Praktična pedagogika
49. Obitelь i kućanstvo
50. Kućni učitelj
51. Alunat
52. Škola
53. Organizacija školstva
54. Školski nadzor
55. Slobodno i ograničeno vaspitanje. Zanat i uputa


`Znanstvena pedagogika Herbartova i njegovih učenika Vajca, Cilera i Stoja i dr., obraća u novije doba na sebe sve to veću pažnju, a osobito je njena znanstvena vrednost poskočila, od kako su razna pedagoška društva stavila sebi za zadaću, da polje znanstvene pedagogike u duhu i pravcu njenih zasnivača svedu u sistem, utemeljen na principima istine i iskustva. Napredni i za sveto delo ljudskoga obrazovanja oduševljeni narodni učitelji ne mogu zatvoriti oči svoje ispred napredujuće struje pedagoške literature, a da se svestrano ne upoznaju sa pojedinostima i celinom novih pedagoških nazora.

Proučavanje znanstvene pedagogike je poučno i korisno, jer rasvetljuje lučom znanosti sve područje vaspitnog delovanja. Ko ne žali truda, da se zaroni u istine njene, tom otkriva ona bogato vrelo zrelih pedagoških načela, kojima će u praktici svakidašnjeg rada korisno poslužiti. Ali i oni muževi, koji se na pedagoškom polju povode drugim principima, ili su im okovi izvesnog sistema suviše teški, te imaju svoj zaseban pravac, ili kao eklektici svaku pojavu savesno ispituju, te što je najbolje usvajaju, moći će se koristiti ako se upoznaju sa filozofskom pedagogikom Herbartovom, koja nauku o vaspitanju osniva na nauci o moralu, te živo nastoji, da ju izjednači sa ostalim znanostima.

Ciler i Stoj, vrli učenici Herbartovi, prikunili su mnogo dragoceno zrnevlje za izgradnju znanstvene pedagogike; ali unutarnja i spoljašnja izrada ove veličanstvene palače nije još dovršena, da uzmogne svojom unutarnjom vrednošću osvojiti sve društvene slojeve, da kao snažno drvo raširi svoje grane na sve strane, da u narodnoj školi zasije blagotvorno seme, koje će na suncu istine da nikne i zrela, slatka ploda donese.

U kolu vrlih umnika, koji posvetiše bogato svoje znanje, da pedagogiku podignu na stepen znanosti, spada i preminuli sve učilišni profesor i izvrsni pedagog dr. Gustav A. Lindner. U svome posmrčetu „Temelji znanstvene pedagogike“ pokušao je, da na osnovi zakona evolucije i sociologije sazida zgradu znanstvene pedagogike. On je toga mišljenja, da je razlučivanje vaspitanja od zakona razvitka, pedagogike od teorije evolucije upravo nedozvoljena apstrakcija. Tek sociologija, koja se oslanja na statistiku o moralu, psihologiju društva i na nauku u evoluciji može nas izvesti na čistac, budući nam odkriva veliku istinu, da je čovek pojedinac samo malena ćelijica u društveno organizmu, te da njegov život obzirom na celokupni duševni život i kulturnu radinost, u kojima izbija superiotet čovečje prirode, odvisi od života društvene celine. Kao treću pomoćnu znanost pedagogike označava Lindner — pored etike i psihologije - nauku o razvitku. On je potpuno uveren, da će dalji napredak teorije o evoluciji, te iz ove izviruće znanosti „Biologija i Siciologija“ uzdići pedagogiku na visinu prave filozofije.

Delo ovo, koje se u glavnom temelji na principu Herbartove filozofije i pedagogike, pisao je Lindner u poslednjim godinama svoga života, te je nastojao, da novije znanstvene tekovine upotrebi za izgradu temelja znanstvenoj pedagogici. Ali ga neumitna smrt otrže sa tako znamenite radnje, pa ga pozva Bogu na istinu. I ako ga je prerana smrt sprečila, da ovu radnju svestrano i potpuno dovrši, to je ipak u njoj prikupljena dragocena građa za dograđivanje ove znanstvene tvorevine.

Neka bi umni čitaoci svaku novu misao, koja je istaknuta u ovom delu, podvrgli oštrom rasuđenju svome, te ju sa svih strana ispitali i prokušali pre nego što ju primene u praktici svoga javnoga rada. „Ispitajte, pa onda tvorite!“`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.