ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Виљем Буш: ПОБОЖНА ЈЕЛЕНА
Издавач: ЈУГОИСТОК, Београд, 1943.год.
Тврди повез, 117 страна, ИЛУСТРОВАНО, ћирилица.
Врло, врло добро очувано, уз кратак потпис власника на предлисту.
Једна чаробна књига, прича у стиховима, одлично преведена, чаробно илустрована....
(Иначе, Бушови славни јунаци, Макс и Мориц, званично су проглашени за прве стрип јунаке.)
`Вилхелм Буш (нем. Wilhelm Busch; Виденсал, 15. април 1832 — Михнсхаузен, 9. јануар 1908), био је немачки цртач, сликар и песник.
Од 1851. студирао је на Академији у Диселдорфу и Антверпену где се упознао са холандским сликарством 17. века. Године 1854. наставио је школовање на Академији у Минхену код Колбаха. Ту су настале његове студије пејзажа и карикатуре за публикације удружења уметника J‏ung-München чији је члан био. Године 1858. почео је да сарађује на Fliegenden Blätten и Münchener Bilderbogen.
Једно од његових најутицајнијих дела, сатирична прича у сликама Макс и Мориц појавила се 1865. године. Иако се од 1884. у већој мери окренуо сликарству око 1000 његових слика међу којима и велики број пејзажа у малом формату и жанр слике нису познате широј публици јер током његовог живота нису јавно излагане.`
`БУШ Вилхелм (Wilhelm Busch) – немачки писац и сликар (Бидензал/Wiedensahl, код Хановера, Немачка, 15. IV 1832 – Мехтсхаузен/Mechtshausen, у Харцу, Немачка, 9. I 1908). Спада у веома познате немачке писце; његово књижевно дело је обимно, а и о њему је писано заиста много – све до у наше дане. Данас он као писац изгледа шаљивџија, али испод те маске скрива се резигнирани филозоф чије су понеке животне истине, изражене језгровитим стиховима, постале чешће употребљаване фразе на немачком језичком подручју. Понекад је навлачио на себе конзервативну критику. Нарочито много прашине подигло се када се појавило његово дело Der heilige Antonius von Padua(1870), које је због изразитих антиклерикалних тенденција у Баварској било забрањено све до 1895, а у Аустрији до после 1900. Б. дела су много издавана, појединачно и сабрана, а приређиване су и изложбе његових сликарских радова; о његовом раду има више библиографија. Превођен је код нас: његов Макс и Мориц (Max und Moritz) штампан је у три маха – Копривница (б. г.), Згб (1921) и Згб (1938, прев. Исо Великановић).`